Ni 50 odsto veća plata ne bi zaustavila iseljenja?

Tako bi se zbog životnog standarda trenutno iselilo 41 odsto ispitanih, zbog bolje plaćenog posla 36 odsto, a devet odsto građana navodi kao razlog lošu situaciju u državi, ali u tom smislu da ne mogu od svog rada da žive lepo. Dakako, iseljavanje nije specifično samo za Srbiju, taj trend važi u celoj Istočnoj Evropi, pa otuda i nama susedne države muku muče s nedostatakom pojedinih kadrova koji su odavno otišli u države koje su im ponudile veće plate i sigurnije radno mesto.

Istraživanje, sprovedeno tokom juna i jula ove godine, pokazuje da su procene o broju naših ljudi koji odlaze iz Srbije između 40.000 i 69.000. Oko 85 odsto ispitanika želelo bi da se iseli u zapadne zemlje, obično su to Nemačka – 25 procenata, Austrija – 13, Švedska – osam, Italija – pet, Norveška – četiri, Španija i Francuska i Velika Britanija –po tri i Malta – dva procenta. U SAD želi sedam odsto, Kanadu – četiri, Australiju – tri procenta.

Posebno zabrinjava – a rezultat je tog ispitivanja u kojem je učestovao i CeSID – podatak da  čak 90 odsto onih koji su se iselili vide budućnost svoje dece u inostranstvu i ne planiraju život za njih u Srbiji. Takođe, 41 odsto ispitanika iz dijaspore u istraživanju je izjavilo da ne planira da se vrati u Srbiju, dok 35 odsto njih želi da se vrati kada budu u penziji.

Među onima koji žele da se odsele iz Srbije je čak 22 odsto mladih, i to onih između 18 i 29 godina. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković postavio je važno pitanje: da je plata u Srbiji 50 odsto veća, da li bi se taj trend promenio? Po njegovoj oceni – ne bi, a kao razlog, navodi da je to nešto što se ne može dogoditi u narednih sedam-osam godina.

Po objašnjenju Ivana Andrića iz organizacije „Srbija 21”, na pitanje da li se bolje živi u inostranstvu, 53 odsto ispitanika odgovorilo je da se sigurno bolje živi, dok je 12 odsto odgovorilo da se ovde živi bolje.

Na pitanje zbog čega je bolje u inostranstvu, 37 odsto anketiranih ističe bolji životni standard, 13 odsto uređenu državu, a šest odsto bezbednost.

Inače, ciljevi „Srbije 21– Centra za buduću Srbiju” vezani su za modernizaciju države, održivu integraciju zemlje u EU, kao i razvoj reformskih politika, pravnih, ekonomskih, tehnoloških i drugih inovacija i pravca razvoja koji će olakšati transformaciju naše države u zajednicu sposobnu da opstane i napreduje u uslovima ubrzanih lokalnih, regionalnih i globalnih promena i izazova u periodu od 2020. godine do 2050.  Zbog toga je pitanje masovnog iseljavanja prvo koje se našlo na ispitivanju da bi se krenulo u traganje za održivim rešenjima u koje mora da se uključi celo društvo.

LJ. Malešević