Како да Србија економски расте по стопи од седам одсто годишње?
Кичма српске привреде јесу нове домаће фирме у Србији које покрећу раст продуктивности, а повећање обима кредитирања приватног сектора на ниво ближи европским мерилима и лакши приступ изворима финансирања за новоснована мала и средња предузећа омогућио би годишњи раст БДП-а око 1,3 одсто, сматрају стручњаци Светске банке.
На представљању Економског извештаја Светске банке о Србији „Нова агенда за привредни раст Србије”, у којем је процењено да Србија може достићи годишњи раст од седам одсто, водећа економисткиња у СБ-у Екатерина Вострокнутова рекла је да микро, мала и средња предузећа у Србији имају највећи потенцијал за раст, али истовремено најмањи приступ изворима финансирања.
Директорка Светске банке за Западни Балкан Линда ван Гелдер рекла је на конференцији за новинаре да је Србији потребан нови залет реформи за отклањање препрека за раст које би омогућиле подизање продуктивности и већу конкуренцију.
– Да ли је реално да Србија оствари раст од седам одсто годишње? Наш одговор је апсолутно да – рекла је Линда ван Гелдер.
Ради одржавања високих стопа раста, у СБ-у процењују да је потребно остварити укупну вредност инвестиција, и јавних и приватних, од најмање 25 одсто БДП-а годишње, при чему би јавне инвестиције чиниле пет одсто БДП-а.
Подизање квалитета образовања ради стицања квалификација које тражи приватни сектор могло би повећати стопу раста БДП-а до 1,3 одсто.
Навела је да је Србија већ спровела програм амбициозних и сложених реформи, а да би изазов за Србију у условима успоравања раста у глобалној привреди био да спроведе смео програм који би омогућио раст на дужи рок, а који би био усмерен на повећање инвестиција и њихове продуктивности и програм којим се подстиче приступ боље плаћеним пословима.
Тако би, на пример, повећање продуктивности од један одсто могло довести до повећања БДП-а од једног процента.
По налазима из извештаја Светске банке, извозници у Србији су у просеку двоструко продуктивнији од осталих предузећа, а повећање извоза с 50 на 80 одсто БДП-а подстакло би раст.
– Спровели смо симулацију на основу модела да видимо шта би се десило када би Србија имала амбицију да достигне Немачку за 20 година – казала је Екатерина Вострокнутова. – Израчунали смо која је стопа раста за то потребна и утврдили да би та стопа раста била седам одсто.
У СБ-у наводе да је само мала група фирми носилац раста запослености, а такозване брзорастуће фирме чине тек пет одсто фирми у Србији и допринеле су отварању нових радних места са 77 одсто.
Смањење присуства државе у економији, посебно путем смањења државног удела у власништву или укидање погодности које уживају државна предузећа, умањило би препреке конкуренцији, а како процењују у СБ-у, могло би допринети уштеди од најмање један одсто БДП-а.
Такође, наводи се да би драстично смањење државне помоћи између један и 1,5 одсто и преусмеравање тих пара у продуктивније сврхе, као што су јавне инвестиције, повећало раст.
Љ. Малешевић