Kako da Srbija ekonomski raste po stopi od sedam odsto godišnje?

Na predstavljanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke o Srbiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”, u kojem je procenjeno da Srbija može dostići godišnji rast od sedam odsto, vodeća ekonomistkinja u SB-u Ekaterina Vostroknutova rekla je da mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju najveći potencijal za rast, ali istovremeno najmanji pristup izvorima finansiranja.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder rekla je na konferenciji za novinare da je Srbiji potreban novi zalet reformi za otklanjanje prepreka za rast koje bi omogućile podizanje produktivnosti i veću konkurenciju.

– Da li je realno da Srbija ostvari rast od sedam odsto godišnje? Naš odgovor je apsolutno da – rekla je Linda van Gelder.

Radi održavanja visokih stopa rasta, u SB-u procenjuju da je potrebno ostvariti ukupnu vrednost investicija, i javnih i privatnih, od najmanje 25 odsto BDP-a godišnje, pri čemu bi javne investicije činile pet odsto BDP-a.

Podizanje kvaliteta obrazovanja radi sticanja kvalifikacija koje traži privatni sektor moglo bi povećati stopu rasta BDP-a do 1,3 odsto.

Navela je da je Srbija već sprovela program ambicioznih i složenih reformi, a da bi izazov za Srbiju u uslovima usporavanja rasta u globalnoj privredi bio da sprovede smeo program koji bi omogućio rast na duži rok, a koji bi bio usmeren na povećanje investicija i njihove produktivnosti i program kojim se podstiče pristup bolje plaćenim poslovima.

Tako bi, na primer, povećanje produktivnosti od jedan odsto moglo dovesti do povećanja BDP-a od jednog procenta.

Po nalazima iz izveštaja Svetske banke, izvoznici u Srbiji su u proseku dvostruko produktivniji od ostalih preduzeća, a povećanje izvoza s 50 na 80 odsto BDP-a podstaklo bi rast.

– Sproveli smo simulaciju na osnovu modela da vidimo šta bi se desilo kada bi Srbija imala ambiciju da dostigne Nemačku za 20 godina – kazala je Ekaterina Vostroknutova. – Izračunali smo koja je stopa rasta za to potrebna i utvrdili da bi ta stopa rasta bila sedam odsto.

U SB-u navode da je samo mala grupa firmi nosilac rasta zaposlenosti, a takozvane brzorastuće firme čine tek pet odsto firmi u Srbiji i doprinele su otvaranju novih radnih mesta sa 77 odsto.

Smanjenje prisustva države u ekonomiji, posebno putem smanjenja državnog udela u vlasništvu ili ukidanje pogodnosti koje uživaju državna preduzeća, umanjilo bi prepreke konkurenciji, a kako procenjuju u SB-u, moglo bi doprineti uštedi od najmanje jedan odsto BDP-a.

Takođe, navodi se da bi drastično smanjenje državne pomoći između jedan i 1,5 odsto i preusmeravanje tih para u produktivnije svrhe, kao što su javne investicije, povećalo rast.

LJ. Malešević