ИЗМЕНЕ ЗАКОНА Нема продаје стана због дуга од 5.000 евра

То значи да би Србија ускоро требало да добије прецизнији законски текст који се тиче те теме. Уколико буде усвојен предложени законски текст, очекују се промене и за извршитеље и њихову ближу родбину, као и за дужнике, али и оне који буду ометали поступак извршења. 

Као најбитнија новина, још откако су измене најављене, помиње се заштита крова над главом. Власник куће или стана неће остати без своје некретнине уколико им комунални дуг који не прелази суму од 5.000 евра, рачунато по средњем курсу Народне банке Србије. Тиме би се избегле раније ситуације када су многи, због суме много мање од поменуте, остајали без јединог стана. Треба напоменути и то да су у таквим ситуацијама најчешћи купци некретнине били баш извршитељи или чланови њихове породице, а и то би сада требало да се промени. Наиме, уколико измене закона буду усвојене, убудуће купци некретнине неће моћи да буду јавни извршитељи, њихови заменици, али ни чланови њихових породица до четвртог степена сродства.

Када се због дугова било које врсте, а који су стигли до јавног извршитеља, људи исељавају и избацују из станова, сценарио је готово свуда исти. Породицама којима прети исељење помажу пријатељи, комшије или невладине организације које спречавају извршитеље да ураде оно што је по одлуци суда постало неминовно. Убудуће то ни грађани, а ни правна лица, више неће моћи да раде – а да не сносе последице. Новинама је предвиђено да се за спречавање извршења изричу казне, и то за грађане од 10.000 динара па до 200.000, а за правна лица, где спадају и разна удружења те организације из невладиног сектора, казне су више и износе од 100.000 динара до 200.000. Казне су предвиђене и за лица чија је имовина предмет извршења у случају да је намерно оштете да би се умањила вредност.

Највише негодовања у јавности било је због извршења до којих је долазило због неизмирења ситних дугова. Изменама је предвиђено да ће убудуће комунални дугови до 2.000 динара бити ненаплативи уколико цео поступак није урађен у одговарајућем периоду.

Када су предложене измене и допуне постојећег Закона о извршењу и обезбеђењу, међу најважнијим новинама била је та што ће се јавне аукције некретнина обављати искључиво путе електронског надметања. Ипак, ту новину очигледно није лако спровести у кратком року па ће електронских аукција бити, али је изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђено да оне заживе од 1. јула наредне године.

Нису сви дугови наплаћивани продајом имовине дужника, односно покретних и непокретних ствари, већ и из текућих прихода, односно плата и пензија. Уколико се дуг принудним путем наплаћује преко обуставе плате, износ може достићи висину половине зараде, а уколико дужник прима минималац, само трећину. Пензионерима који отплаћују дуг на такав начин може бити блокирана тек трећина пензије, односно четвртина уколико је реч о минималном примању. Остављање више новца дужницима за текуће трошкове свакако је хумано, посебно за дужнике који издржавају више чланова породице.

Посао јавног извршитеља је прилично атрактван због високих тарифа, али се и ту очекују промене. Министарка правде Нела Кубуровић најавила је да ће накнаде које извршитељи добијају за рад бити умањене, а истовремено ће и услови за њихов избор бити пооштрени.

Д. Вујошевић