ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ  Где стигну инвеститори, одлази незапосленост

Када је пре нешто више од две године покрајински секретар за привреду Иван Ђоковић презентовао анализу инудстријских зона у Војводини, изнео је податак да се 118 индустријских зона у покрајини простире на око 20.000 хектара.

– Оне су различито опремљене: док поједине имају одличну инфраструктуру, у другима нема ни воде ни канализације, а често ни струје. У те друге инвеститори ће тешко доћи јер немају оно основно што сваки улагач тражи. Процењујемо да у 23 индустријске зоне треба подржати локалне самоуправе да до краја припреме одговарајућу техничку документацију и направе простор који би одговарао улагачима – указао је Ђоковић. – Међу њима је 19 зона које су у трећој и четвртој категорији  развијености, а четири су близу прве групе, али им треба подстицај.

Тада је процењено да у неопремљене индустријске зоне у неким војвођанским општинама треба уложити око три милијарде динара да би се оне ставиле у функцију. Неке од индустријских зона управо у неразвијенијим општинама Војводине су биле запуштене, потребно је реновирање пословног простора, а понегде је једино решење виђено у рушењу старих хала и градњи нових.

Колико су развијене и модерно уређене индустријске зоне важне најбоље се видело из Ђоковићевог податка да оне у Новом Саду, Старој Пазови, Инђији и Суботици раде добро јер су у њима светски познате и реномиране компаније, попут „Сименса” и „Сваровског”, док је и она у Зрењанину привукла реномиране улагаче.

Помоћ стиже

Протекле две године Покрајина је настојала да помогне управо локалним самоуправама у којима индустријске зоне нису биле уређене или чак нису тај посао ни започеле. Данас око 30 војвођанских општина располаже индустријским зонама које су у потпуности опремљене инфраструктуром, с тим што у неколико њих више нема слободних плацева, што је допринело да се шире и на друге локације.

– Други се теже сналазе и зато ћемо подстицати оне локалне самоуправе у које се слило најмање новца да би се ниво њихове развијености подигао. Најнеразвијенији део Војводине по питању уређености индустријских зона је Банат, и ту смо спремни знатно да помогнемо долазак инвеститора – поручио је Ђоковић.

Да су заиста комплетно опремљене индустријске зоне у војвођанским општинама „мамац” за домаће и стране инвеститоре, потврђују и подаци из Мапе регионалног развоја Агенције за привредне регистре за прву половину ове године, из које се види колико има активних привредних друштава, предузетника, али и незапослених. Наиме, по тим подацима, највише активних привредних друштава има Нови Сад – 10.248, Суботица – 3.217, Панчево – 1.584, Зрењанин – 1.140, Стара Пазова – 1.128,  Сомбор – 961, Сремска Митровица – 768, Инђија – 717, Бачка Паланка – 706 ...

У тим војвођанским локалним самоуправа на крају првог полугодишта ове године, по подацима АПР-а, има и највише активних предузетника. Тако их је у Новом Саду на крају јуна било 18.720, Суботици 3.960, Панчеву 5.228, Зрењанину 3.416, Старој Пазови 2.974, Сомбору 2.339, Сремској Митровици 2.046, Инђији 1.567, Бачкој Паланци 1.409...

Већи број активних привредних друштава и активних предузетника у тим локалним самоуправама доприноси томе да већи број радника има радно место па се, самим тим, порезима на њихове зараде више пуне општински односно градски buyеti, а с друге стране, мање је незапослених на Бироу рада. Подаци из Мапе регионалног развоја АПР-а показују да је, рецимо, Инђија, која је знатно мања од многих војвођанских општина, на крају јуна имала само 1.567 незапослених. Или, да је у Суботици 4.622 незапослена, у Пећинцима  765...

Просечна нето зарада запослених у војвођанским општинама такође осликава рад индустријских зона у њима, јер у онима у којима је више привредних друштава и предузетника и плате радника су више и на крају јуна су биле близу покрајинског просека, док у онима у којима је уређење индустријских зона  у току – мада има и оних које се на то тек припремају – и зараде запослених су мање од 40.000 динара месечно.

        Љ. Малешевић