Француска жели да буде међу главним инвеститорима у Србији
БЕОГРАД: Потписивање 22 споразума током посете француског председника Емануела Макрона Београду, од којих је девет у области економије, може се, кажу за Танјуг представници привреде, протумачити као жеља Француске да се позиционира као један од главних страних инвеститора на тржишту Србије.
Директорка Француско-српске привредне коморе Сања Иванић скреће пажњу да је Француска одувек била присутна у Србији, те да је више од 50 одсто својих укупних инвестиција на Балкану реализовала управо у нашој земљи.
"У економском смислу, Србија је одувек била најважнија земља на Балкану за Французе. Међутим, у поређењу са неким другим страним инвеститорима, Француска није била толико присутна, али мислим да ће након Макронове посете доћи до преокрета и надам се да ћемо ускоро имати још више француских компанија у Србији", рекла је Иванић за Танјуг.
Додаје да је у последњих неколико година Француска и те како постала присутна на тржишту Србије. До пре две године, каже, удео француских инвестиција у укупним страним инвестицијама у Србији није био тако значајан и био је у првих десет, а у последње две године, Француска је ушла у топ пет инвеститора Србије.
"С обзиром да смо прошле године имали две велике инвестиције, а то су Суез и Ванси, мислим да смо сада у топ три инвеститора у Србији", истакла је Иванић.
Подсећа да је јуче потписано девет споразума који се тичу економије, и објашњава да су они финализација неких од пројеката припреманих у последњих неколико година, али и почетак нових пројеката који су од великог значаја за Србију и француска предузећа.
Део економских споразума, односи се и на енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије, истиче Иванић, те наводи да су ти споразуми битни и са аспекта уласка Србије у ЕУ, јер постоје одређени стандарди које морамо да испоштујемо пре уласка у Унију.
Међу привредницима који су били део Макронове привредне делегације, наводи Иванић, билиу су представници предузећа Шнајдер електрик, Суез, Атос, Електрицитет де Стразбур, Акуо Енержи...
Саветник председника ПКС Михаило Весовић истиче да је један од најзначајнијих споразума у области економије, који је јуче потписан, Изјава о намерама о пројекту Београдског метроа, који је, истиче, јасан сигнал да се од тог пројекта не одустаје, већ, напротив, да ће доћи до убрзања његове реализације.
Још један од важних споразума за Београд, али и друге градове у Србији, наводи Весовић, јесте онај о пречишћавању вода који је везан за ангажовање компаније Веолиа која је у том послу, каже, један од највећих глобалних експерата.
Издвојио је и споразуме везане за одбрамбену индустрију, додајући да је то битно у технолошком смислу за наше техничке институте који ће бити ангажовани на одржавању опреме и стицати искуства од француских експерата.
Важни су и споразуми везани за енергетску ефикасност и за обновљиве изворе енергије, каже Весовић, указујући да се они надовезују на инвестицију која је договорена у Винчи, а коју реализује компанија Суез као кооперант са јапанском компанијом Иточу.
"Не треба да заборавимо и два битна споразума која је Шнајдер електрик потписао са Факултетом техничких наука у Новом Саду и Електротехничким факултетом у Београду, јер то указује да њихов развојни центар који постоји у Новом Саду и који запошљава више од 1.000 инжењера, има поребу да даље шири свој рад", наглашава Весовић за Танјуг.
Истакао је и споразум о сарадњи српске и француске филмске индустрије, наводећи да то постаје све већи бизнис у којем је Француска једна од најуспешнијих земаља унутар ЕУ, те да би Србија, као њен парнтер, могла бити видљивија у продукцији филмова и серија.
"Оно што је најзначајније, то је да се овим споразумима стварају дугорочни односи сарадње две земље. Француске компаније ангажују најквалитетнији део наше пословне заједнице који се бави развојем и истраживањем, новим техологијама, а ефекат свега тога ће се прелити на остатак српске економије", оценио је Весовић.
Како закључује, будућност сарадње две земље је управо у дигиталној трансформацији привреде уз коришћење француског знања и лидерства у високо-технолошкој економији.