СЕТВА У СРБИЈИ ПРЕМАШИЛА ПРОГНОЗЕ Пшенице ће бити више него што смо очекивали
Оптималан рок за сетву пшенице је завршен још пре десетак дана, мада има ратара који је још сеју.
Агрономи кажу, имајући у виду климатске промене и искуства из ранијих година, да се жито може сејати и до 15. новембра, а после тог датума сетва представља ризик, јер се пшеница не може добро припремити за зимске услове.
Сетву пшенице пратиле су лоше финансије ратара због ниске цене хлебног зрна и високих трошкова сетве. Отуда најава земљорадника да ће уместо декларисаног семена користити такозвано семе с тавана, настало у сопственој производњи. Недавно постигнут споразум пољопривредника и Министарства пољопрвреде да ће добити 10.000 динара по хектару за сертификовано семе за ову годину најкасније за месец дана сви који остварују подстицаје за биљну производњу, можда би могао поправити квалитет сетве и допринесе да пшенице буде посејано више него лане.
− Тамо где је пшеница посејана између 10. и 20. окобра већ је н
икла и стигла до трећег листа − изјавио је за Дневник стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић. − У то време били су идеални услови за сетву, било је влажно земљиште и температура ваздуха добра да се оранице припеме за јесењу сетву. Већ после 20. октобра ко је сејао жито сада има пшеницу која ниче неуједначено, јер је земљишту и тада а и сада потребна влага. Кише треба бар 10−20 литара по квадратном метру и зато се ратари саветују да ваљком пређу преко ораница, како би ваљак повукао влагу из дубљих слојева и семе пшенице кренуло да ниче уједначено.
Проф. др Малешевић истиче да је пшеницу увек добро сејати, боље него кукуруз, јер током зиме има потребну влагу и доспева крајем јуна и почетком јула, када већ стижу врућине.
Јечам на 100.000 хектара
Од озимих култура Жита Србије издвојила су још јечам, за који очекују да ће заузети од 90.000 до 100.000 хектара .То су, рекла је директорка Сунчица Савовић, уобичајене површине, мада би могао и више да се сеје, јер је мало скупљи од пшенице и користи у пиварству.
На подручју јужне Бачке јечам је посејан на око 3.500 хектара, а тритикала коју сеју сточари на око 800 хектара.
Озима кулутра је и уљана репица. Она се сеје из године у годину на све већим површинама. Лане ју је било на више од 35.000 хектара. Овог септембра је посејано мање јер је у време сетве још владала суша па су услови за сејање били лоши. У Јужнобачком округу заузела је ове године 2.800 хектара.
По речима агронома из Пољопрвиредне стучне службе Нови Сад Срђана Татомирова, под житом се на подручју ове станице, која покрива Јужнобачки округ, налази око 40.000 хектара, што је више него прошле јесени.
− Ове јесени су земљорадници посејали више пшенице, из већ познатих разлога, страхa од високих дневних темература − казао је Татомиров.
Директорка Жита Србије Сунчица Савовић изјавила је да се очекује да пшенице буде око 500.000 хектара, мада истиче да постоји могућност да је буде и на 580.000 па и 600.000 хектара.
− Сетва још није завршена и подаци о заузетим површинама под пшеницом још се прикупљају. Али има изгледа да под пшеницом буде од 580.000 до 600.000 хектара, што би представљало велико изненађење.Уколико је буде било више него што смо проценили, онда разлог треба да буде, између осталих, и у плорореду и што је пшеница први приход у години пољопривредницима − навела је директорка Савовић.
З. Делић
