СЕМЕ УЉАНЕ РЕПИЦЕ НЕ ВРЕДИ ПОЛАГАТИ У ПРАШИНУ Суша не дозвољава сетву, а оптималан рок ПОЧЕО

Са сетвом не треба журити, мада је најбоље обавити је од 25. августа до 20. септембра, рекла је за Дневник др Ана Марјановић Јеромела са новосадског Института за ратарство и повртарство.

− Земљиште је суво, нема влаге потребне да би се сетва обавила и зато треба чекати кишу. Не вреди семе полагати у прашину − рекла је саговорница.

Уљану репицу смо сејали протеклих година на 30.000−35.000 хектара.

− Још нису објављени званични подаци колико смо је у прошлој вегетационој години имали, али у сваком случају то су велике површина јер имамо добро развијено тржиште и целокупан род нађе купце – навела је др Марјановић Јеромела. − Колико ће ове године репица заузети места на њивама, зависи од временских прилика, будући да семена сорти и хибрида има довољно и да је технологија гајења добро позата ратарима. Произвођачи који су планирали сетву већ су након жетве стрних жита урадили плитку припрему пацеле, а сви би требало да ураде агрохемијску анализу земљишта како би утврдили који је неопходан додатак хранива да би се поправило природно плодно земљиште.

У протеклих 10 година у просеку смо имали од 3 до 3,5 тоне по хектару уљане репице.

− Прошле године просек је био око 3,2 тоне по хектару због олујних ветрова и обилних падавина у време жетве, због којих је на појединим парцелама било мање репице − навела је др Ана Марјановић Јеромела. − У добрим годинама и код добрих произвођача принос може да буду од 3,5 до 4,5 тона по хектару, у зависности од технологије производње и типа земљишта. Мада, некада ни то није довољно, јер чак и када се земљиште наводњава, јаки олујни ветрови и дуг период високих дневних температура могу да умање род.

Ратар из Суботице Мирослав Киш казао је да ће сејати репицу и ове године, као што ју је сејао и прошле, под условом да падне обилна киша, бар од 80 до 100 литара по квадратном мертру. Каже да је земља сува и не вреди улагати уколико се настави суша.

У жетви репице имао је око две-три тоне по хектару, што је, како је навео, мали принос.

– Цена је била солидна у односу на друге кулутре. Килограм репице вредео је 51 и 52 динара, па је губитак био мањи него што ће пољопривредници имати од кукуруза, сунцокрета и соје, чије су цене ниске − рекао је Мирослав Киш.

Пољопривредник из Арадца, код Зрењанина, Јанчо Паљо казао је да би на неким пољима сунцокрет заменио уљаном репицом, али док је суша и жега неће почети сетву репице, нити обављати било какве пољопривредне радове.

− Нисам до сада сејао репицу па бих пробао јер приносима и ценом сунцокрета нисам задовљан – рекао је Паљо и додао да ратари само скидају кукуруз, соју и сунцокрет и када то заврше, немају другог посла осим да чекају кишу. − Бесмислено је било шта радити у пољима, трошити новац на гориво и изгалати се труду, када је земља сува као у пустињи.

З. Делић