ЗЛАТНА НИТ ТРАДИЦИЈЕ: Ускршња јаја украшена сламом као уметничко благо севера Бачке
У време када природа облачи своје пролећно рухо, у срцу северне Бачке, једна жена наставља традицију стару деценијама.
Ана Јарамазовић, председница Удружења сламарки „Луса", већ годинама своје прсте препушта магији сламе, претварајући је у уметност која оставља без даха.
„Слике израђујемо искључиво од сламе са нашег подручја. Идемо на њиве, прикупљамо сламу, чистимо је, класификујемо, потом се она пегла и плете. Једна слика мањег формата захтева и до две недеље рада", објашњава Ана док у рукама држи сламку која ће ускоро постати део уметнине.
Украшавање јаја сламом није само сезонски обичај за Ану и њене колегинице – то је живот и страст. Под њиховим прстима, обична слама претвара се у златне орнаменте који украшавају ускршња јаја, симболе васкрсења и новог живота.
Традиција коју данас Ана представља има дубоке корене. Прва међу многима, Ката Рогић, поставила је темеље технике која је данас постала препознатљива широм света. Од једноставног материјала – одбачених сламки са њива – настаје уметност која прича причу о равници, салашима и души Војводине.
"Сада украшавамо јаја сламом. Обично се шарају на Велики петак. Слама се посебно бира и то непосредно пред жетву, када је жито зрело. Онда се обавља одабир сламе, не бира се свака. Има тачно утврђен редослед које сламе су добре за наш рад. Рецимо, сламу од јечма, јер је довољно мека, онда имамо стару банкут пшеницу која има лепу боју. Затим, имамо раж, зоб и то су сламе које користимо", прича Ана док нам показује богатство различитих врста сламе које користи у свом раду.
За Ану, свака сламка има своју причу и сврху. Са прецизношћу која долази само с годинама искуства, она бира, сече и обликује златне нити које ће ускоро красити гушчија јаја.
"Слама се прво очисти и онда опегла. Затим се праве тракице од сламе и онда се оне лепе и праве се слике, украси, сувенири... Рецимо сада лепимо делове сламе на гушчија јаја која су лепа велика и бела. Посебно су интересантна јер може да дође до изражаја комплетна слика која се уради на јајету. Мотиви су од цветова до салаша као мале сличице", додаје Ана док њени прсти спретно обликују деликатни цвет од сламе који ће ускоро красити јаје.
Ана није само уметница – она је чувар традиције. Као председница Удружења „Луса", које већ три деценије делује у Суботици, она предводи десетак чланица које деле исту мисију: сачувати сламарску уметност за будуће генерације.
„Не желимо да ова уметност престане да дише кад нас више не буде. Наш циљ је да научимо млађе генерације да сламу не гледају као отпад, већ као злато под ногама. Млади се слабије интересују, али ми држимо радионице у нижим разредима основих школа и они су веома заинтересовани", закључује Ана.
Радови из радионице „Луса" путују далеко – од Суботице до Беча, па чак и до Торонта. За многе Суботичане у дијаспори, слике и украси од сламе нису само сувенири – они су опипљиви делићи завичаја, златне нити које их повезују с коренима.
Док пролећно сунце обасјава суботичке улице, у радионици „Лусе" настављају да се рађају мала уметничка дела. Под Аниним рукама, свакодневна слама претвара се у злато – не само по боји, већ по вредности коју носи. Јер у тој слами крије се читава историја једног народа, традиција вредна чувања и преношења.
У свету брзих трендова и дигиталне културе, Ана Јарамазовић и њене колегинице подсећају нас на лепоту стрпљења, посвећености и вештине која се не може научити преко ноћи. И кад следећи пут угледате ускршње јаје украшено сламом, сетите се да држите у рукама много више од украса – држите причу о житним пољима северне Бачке, вредним женама које чувају традицију и златним нитима које спајају прошлост и будућност.
Текст и фото: С. Иршевић