КРАЉ ЉУТОГ КОРЕНА ИЗ БАНАТА Ђуро Виљачик прави рен без којег нема праве гозбе!
За разлику од више врста поврћа чији је род преполовљен услед сушног и врелог лета, рену је ова година изузетно погодовала.
Киша је падала баш кад је било потребно, а суво је било таман кад је за рен најбоље.
- Прошла година за рен је била одлична. Добио је кишу кад му је била најпотребнија, а дуготрајна суша рену одговара, он не воли превише кише – објашњава Ђуро Виљачик из Арадца, један од ретких преосталих произвођача љутог корена у овом делу Баната.
Ђуро се производњом рена на озбиљнијим површинама бави већ више од две деценије.
- Рен може да се сеје из семена, из корена и из резница. Нисам никада сејао из семена, а у мом случају се показало да је најбоље да резнице садим у редове. То није лак посао, а тек је први од бројних које је потребно обавити да би се добио здрав и укусан корен или да би завршио у теглици - каже наш саговорник.
Додаје и да му муштерије једнако траже и корен рена, али и већ изрендани у теглицама.
- Има оних који воле да рен сами зачине, па га купују као корен. Има и оних који највише воле да га купе већ изренданог. Рендање рена је јако напорно. Показало се да је најбоље кад се ренда на најобичној треници. То, наравано, траје дуго, тешко је, а посебан је проблем љутина. Рендам искључиво напољу, јер бих се у затвореном простору угушио. А кад дува ветар није лако ни напољу. Али не жалим се. Рен се показао као исплатива култура, па се ваља мало помучити – истиче Ђуро Виљачик.
Љути корен продаје током целе године, али највише у зимским месецима, посебно уочи празника.
-Нема печења без доброг рена. Најбоље иде уз гуску, патку, ћурку, а може и уз прасетину. Најчешће ми га муштерије траже као салату, но овдашње домаћице воле да зими припремају и сос од рена. Једном речју, војвођанску кухињу тешко је замислити без рена - закључује Ђуро Виљачик.
