KRALJ LJUTOG KORENA IZ BANATA Đuro Viljačik pravi ren bez kojeg nema prave gozbe!
Za razliku od više vrsta povrća čiji je rod prepolovljen usled sušnog i vrelog leta, renu je ova godina izuzetno pogodovala.
Kiša je padala baš kad je bilo potrebno, a suvo je bilo taman kad je za ren najbolje.
- Prošla godina za ren je bila odlična. Dobio je kišu kad mu je bila najpotrebnija, a dugotrajna suša renu odgovara, on ne voli previše kiše – objašnjava Đuro Viljačik iz Aradca, jedan od retkih preostalih proizvođača ljutog korena u ovom delu Banata.
Đuro se proizvodnjom rena na ozbiljnijim površinama bavi već više od dve decenije.
- Ren može da se seje iz semena, iz korena i iz reznica. Nisam nikada sejao iz semena, a u mom slučaju se pokazalo da je najbolje da reznice sadim u redove. To nije lak posao, a tek je prvi od brojnih koje je potrebno obaviti da bi se dobio zdrav i ukusan koren ili da bi završio u teglici - kaže naš sagovornik.
Dodaje i da mu mušterije jednako traže i koren rena, ali i već izrendani u teglicama.
- Ima onih koji vole da ren sami začine, pa ga kupuju kao koren. Ima i onih koji najviše vole da ga kupe već izrendanog. Rendanje rena je jako naporno. Pokazalo se da je najbolje kad se renda na najobičnoj trenici. To, naravano, traje dugo, teško je, a poseban je problem ljutina. Rendam isključivo napolju, jer bih se u zatvorenom prostoru ugušio. A kad duva vetar nije lako ni napolju. Ali ne žalim se. Ren se pokazao kao isplativa kultura, pa se valja malo pomučiti – ističe Đuro Viljačik.
Ljuti koren prodaje tokom cele godine, ali najviše u zimskim mesecima, posebno uoči praznika.
-Nema pečenja bez dobrog rena. Najbolje ide uz gusku, patku, ćurku, a može i uz prasetinu. Najčešće mi ga mušterije traže kao salatu, no ovdašnje domaćice vole da zimi pripremaju i sos od rena. Jednom rečju, vojvođansku kuhinju teško je zamisliti bez rena - zaključuje Đuro Viljačik.
