ИМАЈУ ПЛАТУ НАЈМАЊЕ 1.000 ЕВРА И ЈАКО СУ ТРАЖЕНЕ Због овог лако добијају и повишицу

Према речима родитељима, дадиља у Србији нема довољно, па су самим тим порасле и цене, а ова врста помоћи постала прави луксуз.

Председница Удружења дадиља Србије "Вида", Тања Вујановић каже да не постоје фиксне цене када су услуге дадиља у питању јер све ипак зависи од њихових квалификација, али и колико времена проводе у послу.

"Ако је у питању чување једног детета пет радних дана по осам сати дневно, цена се креће од 900 до 1.000 евра месечно. Уколико се брине о близанцима или више деце, онда је цена за око 20 одсто виша. Родитељи су спремни да додатно плате ако дадиља на пример говори стране језике, завршила је курс прве помоћи или је прошла неки додатни едукативни програм. Управо такве дадиље имају и више цене", истиче Вујановићева.

Када говоримо о цената за повремено чување деце, саговорница каже да се услуге плаћају по сату, те да ни оне нису фиксне.

"Зависи да ли је једно, двоје или више деце у питању. Да ли је реч о чувању преко дана, ноћу или викендом, када је и скупље. Може се рећи да је оквирна цена 1.000 динара по сату", додаје она.

Како Тања Вујановић истиче за Информер, код нас је проблематично што не постоји никаква школа и лиценце за дадиље, али да постоје агенције које се баве ангажовањем дадиља.

Уредница портала Бебац, Јелена Цирић Николић каже да трошкови за услуге дадиља нису занемарљиви, су и те како оправдани.

"Евидентно је да су зараде ситерки веће него на неком просечном послу у Србији, али је и то с разлогом јер је реч о врло одговорном послу. Ово је нарочито стресно за мајке које морају да се врате на посао.

Уколико не могу да нађу место у вртићу, а ни да плате бебиситерку, оне неретко напуштају посао и остају код куће да чувају децу. На тај начин ствара се једна економска несигурност за целу породицу, а самим тим и економска зависност једног партнера од другог", каже она.

Агенције за дадиље су најсигурније

Власница једне Београдске агенције за бејбиситинг каже да је за родитеље најсигурнија опција потписивање уговора са регистрованом агенцијом за чување деце.

"Најпре вршимо психолошко тестирање кандидата. Након тога иде провера радног искуства, препоруке породица у којима су раније радиле, доказ из суда да нису осуђиване. Када прођу прву селекцију, онда следе интервјуи где пролазе кроз шему питања после којих одлучујемо кога ћемо примити. Квалификације које су нам најважније свакако су претходно искуство. Веома је важно да је особа педантна, смирена, да није наметљива", објашњава она и наглашава да највише кандидата за посао дадиље долази са дефектолошког факултета.

Ивана Лукић, дипломирани дефектолог и професионална дадиља наводи како агенције представљају сигурност не само родитељима, већ и бебиситеркама.

"Када долазим сама ван агенције у неку породицу, не знам шта ме тамо чека. Не знам какви су родитељи. Често се направи један договор, а касније нешто сасвим друго очекују од нас. Понекад траже и помоћ у кући или се појави још деце која нису споменута раније и просто ми ту нисмо заштићени. Преко агенције договор са породицом прави се пре него што се оде на посао. Јасно се дефинишу очекивања, тако да ту и не може да буде неких проблема", тврди дадиља, пише МОНДО.