Да ли је инвестирање у савременим климатским условима шанса за повећање профита?

Климатске промене су последњих година све израженије, што утиче на приносе не само широм света, већ и код нас. Изразито вруће лето и мала количина падавина довели су до смањеног приноса кукуруза, што не мора нужно значити повећање цене услед смањене понуде, јер цена кукуруза зависи од више фактора.

С обзиром на све већу потражњу на глобалном тржишту, климатске промене и сукобе у кључним пољопривредним регионима, поставља се питање да ли је инвестирање у кукуруз потенцијално шанса за повећање прихода.

Употреба кукуруза у различитим индустријама

Кукуруз води порекло из Централне Америке, где су га Астеци користили у исхрани, посебно за прављење тортиља. Колумбо је, након свог првог путовања у Америку, донео кукуруз у Европу, где се брзо прилагодио новим климатским условима и постао све заступљенији у исхрани Европљана. Употреба кукуруза у исхрани људи и животиња добро је позната, али његова примена сеже и у различите индустрије. Мало је познато да кукурузно брашно има широку примену у грађевинској индустрији, где се користи за производњу гипсаних табли. Када се скува, може се додати у лепак за израду иверица и шпер плоча. Такође, користи се у изради керамичких посуда, док кукурузни гриз служи као везивно средство у производњи брикета за грејање.

Поред индустријске примене, кукуруз има и еколошки значај. Све се више говори о његовој употреби у производњи биоетанола, који се користи као погонско гориво у моторима са унутрашњим сагоревањем. Такође, кукуруз се користи за добијање полимера млечне киселине, који се примењује у производњи биораствориве пластике (најчешће за амбалажу хране, која се не одлаже на депоније, већ у компостер), као и у влакнима текстила за чију израду је потребно мање енергије.

Производња и тржиште кукуруза у Србији

Кукуруз има дугу традицију узгајања и примене у исхрани у Србији. Сматра се да се кукуруз на нашим просторима гаји од краја 16. века, односно почетка 17. века, када је стигао преко Саве и Дунава, а неки писани подаци говоре да се прво узгајао у Срему. Од тада његова примена све више расте и постаје све заступљенији у пољопривредној производњи у Србији. Традиционално, кукуруз се највише гаји у Војводини, која је позната као најплоднији регион за пољопривреду у нашој земљи. Према подацима из 2023. године жетвена површина кукуруза износи 922.980 хектара. Остварена је производња од око 6,6 милиона тона уз просечни принос од 7,2 т/ха. У односу на 2023. годину производња кукуруза је за 54,8% већа, а у односу на деценијски просек (2013-2022) за 5,0%. Остварена производња у 2023. години била је довољна за задовољење домаће потрошње у тржишној 2023/24 години, од око 4,2 милиона тона, а рачунајући прелазне залихе, 2,9 милиона тона кукуруза било је расположиво за извоз. Према подацима Републичког завода за статистику током 2023. године извозено је 1.050.016 тона зрна кукуруза укупне вредности 265 милиона евра.

На основу све веће потражње за храном како на глобалном нивоу, тако и у Србији, и све веће примене кукуруза у различитим индустријама, шта мислите да нам будућност може донети? Да ли ће цена и потражња за овом вредном житарицом наставити да расте?

Региструјте се сада и преузмите свој БЕСПЛАТНИ водич за е-књиге о томе како трговати ценама пољопривредних култура. Преузмите га овде!

Прогнозе за 2024. годину

Климатске промене су последњих година све израженије и то утиче на приносе, не само у Србији, већ широм света. Температуре током топлотних таласа у јулу ове године прелазиле су 40 степени. Пored тога, пролећни мразеви додатно су негативно утицали на ову значајну пољопривредну културу. Сви наведени фактори довели су до измена у пољопривредном календару, те су многе активности започеле неуобичајено рано. Стручњаци из области пољопривреде наводе да се, примера ради, шећерна репа никада није вадила овако рано, док је за 70-80% кукуруза жетва већ завршена. Такође, предвиђа се пад у приносима, а прогноза је да ће овогодишњи принос износити 5-5,5 т/ха. На основу привремених процена, очекује се да ће овогодишњи приноси кукуруза задовољити потребе Србије, али остаје питање хоће ли бити довољно за извоз. Ако се питате хоће ли тренутна ситуација довести до раста цене кукуруза, треба нагласити да мањи приноси не морају нужно резултирати вишим откупним ценама. Кукуруз је берзанска роба чија цена зависи од глобалне понуде. Иако су светски приноси кукуруза у порасту, потрошња се такође повећала. Цена кукуруза могла би се повећати у будућности, али могуће су и флуктуације услед сукоба између великих светских произвођача хране, попут Русије и Украјине, као и због догађаја у Црвеном мору.

Могућности за трговину ценама кукуруза

Трговина ценом кукуруза, може вам потенцијално донети профит, без потребе за физичким поседовањем. Ценом ове значајне пољопривредне културе можете трговати путем различитих финансијских инструмената попут CFD-ова (Contracts for Difference). На основу све веће потражње на глобалном тржишту, климатских промена и сукоба у кључним пољопривредним регионима, какво је ваше мишљење о променама цена кукуруза? Препоручујемо вам да се детаљније упознате са трговином ценама кукуруза, али и осталих пољопривредних култура, уз помоћ наше 100% БЕСПЛАТНЕ е-књиге. Након што је прочитате, можете се обучити користећи бесплатан демо налог и цене уживо. Региструјте се овде и почните да вежбате!