ЕКСТРЕМНЕ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ ДОНЕЛЕ ВЕЛИКЕ ГУБИТКЕ ПОЉОПРИВРЕДИ Милијарду евра поврћа, воћа, кукуруза, соје спржено; Ратари принуђени да мењају навике
Незапамћено топло и сушно лето знатно ће умањити приносе примарних пољопривредних култура – кукуруза, соје и сунцокрета, али ће ваљда и навести пољопривреднике да мењају навике, крену у што ранију сетву и користе најновије хибриде створене под условима већ измењене климе, јер ће они најбоље одреаговати на овакве екстремне временске прилике.
Агроекономски аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан изјавио је за “Дневник” да је већ израчунато, премда се кукуруз још жање, да ће губитак због нижег приноса износити од 400 до 500 милиона долара. Без обзира на то што ће кукуруза бити мање, Гулан каже да то не треба да нас забрињава, јер ћемо и у сушној години ,по његовој процени, имати вишка кукуруза око 1,3 милиона тона.
– Немамо стоке и неће имати ко да га поједе, па ће отићи у извоз – навео је Гулан споменувши да нам је кукуруза остало и од прошлогодишње жетве.
Што се тиче осталих пољопривредних култура, Гулан напомиње да је рано говорити колико ће новчано износити штета, али је извесно да ће свих пољопривредних производа бити мање од 30 до 40 одсто него у просечним годинама.
–Ни то не треба да нас брине јер смо хране увек имали довољно за домаће потребе и извоз, па ће је бити и сада, у незапамћено сушној и топлој години – казао је Гулан и споменуо да смо у просечним годинама у Србији имали 20 милиона тона свих пољопривредних производа.
Агроекономски аналитичар Горан Ђаковић изјавио је за “Дневник” да процењује да ће нас суша ове године коштати преко милијарду евра.
– Толико ће износити само штета од мање сировина свих пољопрвредних производа у ратрству, повртарству, воћарству. Али, штета ће бити и већа јер се производи у пољопривреди и прерађују и вреде више пара у односу на сировине – предочио је Ђаковић.
Што се тиче сунцокрета, са њива долазе подаци да има и лоших и јако добрих приноса, преко две тоне зрна по јутру У протеклих десет година просечан принос је био од 2,9 до 3 тоне по хектару, а лане је био мало нижи, 2,7 тона. Очекивања су, каже др Владимир Миклич са новосадског Института та ратарство и повртарство, да ове године неће бити велике разлике у приносима у односу на лањску жетву.
– Сунцокрет одлично изгледа на многим парцелама јер су ранија сетва, рани хибриди и агротехника дошли до изражаја. Сматрам да ће сунцокрет показати да је у оваквим агрометеоролошким условима биљка која ће дати најсигурнији принос у односу на друге пролећне културе, јер се, на срећу, род још скида. Иако је жетва кренула рано, већ почетком августа, не одвија се брзо, као што смо се прибојавали, и то је показатељ да није на свим пољима сунцокрет пребрзо сазрео.
Клима је соју највише погодила и ратари ће имати највеће губитке на тој култури. На неким парцелама има је свега стотину килограма по хектару. И соја се још жање па др Војин Ђукић са новосадског Института за ратарство и повртарство истиче да с терена стижу извештаји да је род толико мали да се пољопривредницима не исплати комбајнирање.
– Колико ће бити соје знаће се када се жетва заврши, а колики ће бити губици то знају земљорадници, јер се институт не бави тим прорачунима – казао је др Ђукић и напоменуо да код соје није овог лета било важно који су хибриди сејани ни рокови сетве.
– Пођеднако је страдала од суше, једино што подручје Подунавља у Мачви има веће приносе, док делови где се соја највише сеје, околина Новог Сада, Сомбора и Врбаса, имају подбачај у приносима.
Лане смо под сојом имали, по подацима Пословне заједнице „Индустријско биље“, 165.000 хектара а прсечан принос је био три тоне по хектару. Ове сетве, сматра се да је ове уљарице посејано на од 150.000 до 180.000 хектара.
З. Делић
Фото: Дневник
