У СРБИЈИ СЕ СТАНОВИ КУПУЈУ ЗА КЕШ Чак 92 одсто некретнина плаћено је готовином, показује извештај РГЗ

 Управо због чињенице да се многе непокретности купују у кешу, из РГЗ-а истичу да је то још један велики разлог да се помније прати и анализира стање на тржишту непокретности. С друге стране, посебно апострофирају важностпромета непокретностима у оквирима прописа , што грађане штите од злоупотреба, а дугорочно је добро и за пословање инвеститора који граде зграде.

Они се нису бавили тиме ко су купци станова, али јасно је да се, упрошћено речено, нов стан за кеш може купити само на два начина: купопродајом, односно, заменом неке постојеће некретнине за нову и који квадрат више уз извесну доплату, или упливом свежег кеша; чије се порекло овде не доводи у питање. Међутим, ако се упореде подаци о продаји потпуно нових, тек изграђених станова и оних који су већ годинама на тржишту, видно је да доминира продаја новоизграђених некретнина, што последично имплицира уплив свежег капитала. Самим тим се оправдано може поставити питање колико од тих продатих станова су купили они које можемо сматрати такозваним „обичним грађанима“.

Наиме, у извештају РГЗ разматрано је и примарно и секундарно тржиште. 

Примарно тржиште представља новоизграђене, непокретности у изградњи и никад коришћене непокретности односно „купопродаје од инвеститора“. Секундарно тржиште непокретности представља тржиште које обухвата постојеће непокретности које су већ у власништву неког лица и које се продају на тржишту. 

Примарно регулисано тржиште чини 43 одсто од укупног примарног тржишта мерено бројем купопродајних уговора.

Вредност трансакција регулисаног тржишта приликом куповине од инвеститора у првом полугодишту 2024. године износила је 410,4 милиона евра, односно 37 одсто укупне вредности примарног тржишта. 

Ово представља пораст вредности регулисаног примарног тржишта у односу на прво полугодиште 2023. године када је износила 256,6 милиона евра и чинила је 23 одсто од укупне вредности примарног тржишта. 

У оквиру примарног тржишта непокретности тржиште станова у Србији чини значајан тржишни подсегмент, имајући у виду удео од око 83 одсто купопродајних уговора у целокупном примарном тржишту непокретности. 

Нови Сад предњачи по броју склопљених уговора

Највећи број склопљених купопродајних уговора на регулисаном тржишту у првом полугодишту 2024. године је на подручју Основног суда у Новом Саду (територије општина: Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин, Тител и град Нови Сад) – са 4.244 уговора. 

Највећи обим новчаних средстава је на подручју Првог основног суда у Београду (територије градских општина: Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град ) од око 444 милиона евра. 

Поредећи регионе, регион Града Београда се издваја с најмањим уделом регулисаног тржишта у погледу броја трансакција остварених у том граду, са 74 одсто учешћа и укупно 10.585 уговора. 

Комплетан и јавно доступан извештај РГЗ са свим детаљима можете наћи НА ОВОМ ЛИНКУ.