СТАНОГРАДЊА У ЗРЕЊАНИНУ ПОСЛЕДЊИХ 70 ГОДИНА Двособни станови убедљиво најдоминантнији
До 26. јануара траје јавни увид у Нацрт Генералног урбанистичког плана града Зрењанина. Веома је занимљив део документа који се односи на стамбену изградњу у Зрењанину у последњих 70 година, на период када се плански градио највећи број стамбених насеља вишепородичног становања.
Аутори Генералног урбанистичког плана дали су врло квалитетну анализу станоградње у последњих пола века, али и доста песимистичну процену у ком ће се правцу урбанизација града дешавати у блиској будућности. Према мишљењу урбаниста, у протеклих 70 година може се препознати неколико периода које карактеришу различити видови планирања и реализација. Први период је од 1956. до 1968. године у коме је највећи део стамбене изградње реализован на слободним просторима или у оквиру постојећих стамбених блокова, рушењем породичних и изградњом вишепородичних стамбених објеката. У структури станова највише су били заступљени двособни станови. Ова насеља су: Дунавска, Дуваника, Шећерана, Ружа Шулман, Леснина и делом Мала Америка.
У периоду од 1968. до 1995. изграђена су два највећа локалитета - Багљаш и Бригадира Ристића, као и локалитет “4. јул” (Д3 и Д2). Насеље Багљаш је грађено на слободним просторима, а “4. јул” је настао урбаном обновом - тоталном реконструкцијом насеља. Насеља „Бригадира Ристића и Дунавска такође су настала потпуном реконструкцијом и рушењем постојећих породичних стамбених објеката и изградњом вишепородичног становања у сличној блоковској матрици објеката отворених и полуотворених блокова. У овом периоду инфраструктура прати стамбену изградњу - уређују се саобраћајне површине, зелене површине, граде објекти дечје заштите, делимично и школе.
Период од 1995. до 2005. године, због економских, политичких и укупних друштвених догађања, представља период стагнације у стамбеној изградњи. Овај период оставио је трага и на постојећем стамбеном фонду (неодржавање, промена власништва, недефинисана структура управљања). Граде се појединачни, слободностојећи објекти, још увек уз подршку државе и према претходним стандардима.
Период од 2005. до 2012. године представља период враћања стамбене изградње, али и даље на појединачним локалитетима, углавном као допуна постојећих блокова вишепродичног становања. Промене које су настале у економским односима, условиле су и промене у изградњи, па су тако, наслањајући се на нове трендове тржишне привреде, али и промене у државном и друштвеном систему, потпуно укинута правила изградње стамбених објеката како у погледу организације објеката и њиховог квалитета, тако и у погледу организације станова. Због свега тога, не може се јасно сагледати овај период изградње и начини функционисања како друштвених прилика, породичне заједнице, тако и целокупног становања.