U SRBIJI SE KUPUJU NOVI STANOVI ZA KEŠ Čak 92 odsto kupljenih nekretnina plaćeno je gotovinom, pokazuje izveštaj RGZ

 Upravo zbog činjenice da se mnoge nepokretnosti kupuju u kešu, iz RGZ-a ističu da je to još jedan veliki razlog da se pomnije prati i analizira stanje na tržištu nepokretnosti. S druge strane, posebno apostrofiraju važnostprometa nepokretnostima u okvirima propisa , što građane štite od zloupotreba, a dugoročno je dobro i za poslovanje investitora koji grade zgrade.

Oni se nisu bavili time ko su kupci stanova, ali jasno je da se, uprošćeno rečeno, nov stan za keš može kupiti samo na dva načina: kupoprodajom, odnosno, zamenom neke postojeće nekretnine za novu i koji kvadrat više uz izvesnu doplatu, ili uplivom svežeg keša; čije se poreklo ovde ne dovodi u pitanje. Međutim, ako se uporede podaci o prodaji potpuno novih, tek izgrađenih stanova i onih koji su već godinama na tržištu, vidno je da dominira prodaja novoizgrađenih nekretnina, što posledično implicira upliv svežeg kapitala. Samim tim se opravdano može postaviti pitanje koliko od tih prodatih stanova su kupili oni koje možemo smatrati takozvanim „običnim građanima“.

Naime, u izveštaju RGZ razmatrano je i primarno i sekundarno tržište. 

Primarno tržište predstavlja novoizgrađene, nepokretnosti u izgradnji i nikad korišćene nepokretnosti odnosno „kupoprodaje od investitora“. Sekundarno tržište nepokretnosti predstavlja tržište koje obuhvata postojeće nepokretnosti koje su već u vlasništvu nekog lica i koje se prodaju na tržištu. 

Primarno regulisano tržište čini 43 odsto od ukupnog primarnog tržišta mereno brojem kupoprodajnih ugovora.

Vrednost transakcija regulisanog tržišta prilikom kupovine od investitora u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 410,4 miliona evra, odnosno 37 odsto ukupne vrednosti primarnog tržišta. 

Ovo predstavlja porast vrednosti regulisanog primarnog tržišta u odnosu na prvo polugodište 2023. godine kada je iznosila 256,6 miliona evra i činila je 23 odsto od ukupne vrednosti primarnog tržišta. 

U okviru primarnog tržišta nepokretnosti tržište stanova u Srbiji čini značajan tržišni podsegment, imajući u vidu udeo od oko 83 odsto kupoprodajnih ugovora u celokupnom primarnom tržištu nepokretnosti. 

Novi Sad prednjači po broju sklopljenih ugovora

Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora na regulisanom tržištu u prvom polugodištu 2024. godine je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin, Titel i grad Novi Sad) – sa 4.244 ugovora. 

Najveći obim novčanih sredstava je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština: Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad ) od oko 444 miliona evra. 

Poredeći regione, region Grada Beograda se izdvaja s najmanjim udelom regulisanog tržišta u pogledu broja transakcija ostvarenih u tom gradu, sa 74 odsto učešća i ukupno 10.585 ugovora. 

Kompletan i javno dostupan izveštaj RGZ sa svim detaljima možete naći NA OVOM LINKU.