(ФОТО) ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ШКОЛЕ ЗА ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „РАДИВОЈ ПОПОВИЋ“ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Поносни на своје деценије рада

Екипа „Дневника” посетила је специјалну установу тим поводом, а како је текао њен развој кроз историју, испричала нам је Тамара Иванов, стручни сарадник и организатор практичне наставе. Све је уствари почело те давне 1960. године, када су постојале групе и одељења при редовним школама за рад са ученицима са лакшим сметњама у развоју и тако је било све до 1970.

– Првог дана 1970. године званично је почела са радом школа за основно образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју, а новоформирана институција понела је име истакнутог сремског педагога, Радивоја Поповића. Школске 1977/1978 .године су формирана два одељења комбиноване наставе од 13 ученика у Мачванској Митровици, са две васпитне групе деце у дневном боравку и логопедским одељењем. Осамдесетих година добија стару Бајићеву школу у Фрушкогорској улици 73, и на тој адреси ради до данас. Статут и средње школе добија 1995. године, када су испуњени сви услови, те од тада званично носи назив Школа за основно и средње образовање „ Радивој Поповић“, у коју иду ђаци са територије Шида, Руме и Сремске Митровице – рекла је Иванов, рекавши да у школској 2023/2024. години школу похађа укупно 88 ученика.

Како каже, школа данас има основно и средње образовање са широком лепезом образовних профила и занимања, дневни боравак који остварује јединствене циљеве и задатке са децом и омладином са вишеструким сметњама, продужени боравак за ученике од првог до осмог разреда, услуге из области социјалне заштите као што су лични пратилац и помоћ у кући за децу са сметњама у развоју и њихове породице.

– Такође, поносимо се и школским радионицама које реализујемо са децом, и то су графичка, пољопривредна, пекарска и фризерска, у оквиру којих ученици обављају практичну наставу и стичу нова знања и вештине. Средњу школу тренутно похађају ученици са територије општина Рума, Шид и Сремске Митровице и они имају обавезне vannastavnе активности у које спадају адаптивне вештине, превенција и модификација проблема у понашању, индивидуални терапеутски рад и тренинг животних вештина. Ученици са територије Сремске Митровице имају обезбеђен превоз школским комбијем, а ученици са територије Руме и Шида имају превоз у организацији тих општина – поојашњава Иванов, додавши да сви ученици, али и њихови пратиоци, имају право на плаћене путне трошкове или месечну карту за градски превоз.

Основна школа организована је у згради матичне школе и у кућној настави, а о ученицима свакодневно брине стручни кадар, дефектолози кроз разредно-предметну наставу, продужени боравак, наставу за ученике на кућном или болничком лечењу, индивидуалну наставу и додатну подршку.

– Можемо да се похвалимо са пет кабинета за индивидуалну наставу, и у њима се спроводе вежбе опште и специфичне реедукације психомоторике кроз различите модалитете вежби, логопедске вежбе са најмодернијим логопедским инструментом, намењен слушању и говору. Ту је кабинет- сензорна соба, која је вид терапијске методе активног, вољног опуштања делова тела као целине. Активности у сензорној соби доприносе побољшању циркулације, растерећењу мишићне мускулатуре, смањењу нивоа анксиозности, успостављању емоционалне контроле. Мултимедијални кабинет опремљен је компјутерима, пројектором, паметном таблом, комуникатором, „trackball” мишем и намењен је за реализацију наставе информатике за све ученике – казала је Тамара.

Незаобилазан је и кабинет за физиотерапеутске вежбе и он се користи за индивидуалне и групне вежбе са циљем корекције телесних деформитета.

– Имамо и и салу за физичко и здравствено васпитање која је опремљена неопходним справама и реквизитима за реализацију наставе. Она садржи и део који је намењен за реализацију vannastavnih активности, спортских такмичења, инклузивних радионица и реализацију различитих стимулативних програма. Ученици пролазе и кроз процес усвајања знања и вештина припремања хране и руковања прибором, посуђем, справама и електричним апаратима за припрему хране, развијају хигијенске навике у кабинету за животне вештине – истиче наша саговорница.

Прва институција Радивоја Поповића

Сремски педагог Радивој Поповић је 01. октобра 1886. године отворио „Глувонеми завод“ у Сремској Митровици и то је била ретка установа у том периоду за глувонеме, која је имала „приватни карактер“ попут многих школа тога доба у Европи. Била је смештена у главној улици, на бази интерната. Школа је била организована на принципу осмогодишње школе, за коју је Поповић израдио наставни план и програм. После дванаест година рада у њему, 5. маја 1898. године, он затвара свој „ Глувонеми завод“.

Кабинет за теоријску и практичну наставу намењени су за пекаре,  цвећаре, графичарство и фризере, а акценат у раду стављен је на израду креативних материјала, уз фокус на окупационе терапије и релаксацију ученика. Активности се одвијају искључиво у складу са индивидуалним способностима ученика. Школа нуди услуге и продуженог боравка за ученике од 1. до 8. разреда, где се спроводе активности функционалне комуникације, развијање међусобног разумевања, изражавања потреба и жеља, разумевање и разликовање социјалних односа.

Школско двориште такође је опремљено за релаксацију, шетњу и одмор ученика и поседује део адаптиран за стимулацију сензорно-вестибуларног и моторичког развоја ученика. А школа има и три адаптирана возила за превоз ученика са моторичким оштећењима на територји општине Сремске Митровице.

– И треба споменути здравствену службу, која прати здравствено стање ученика током боравка у школи, као и библиотеку која прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење књиге и остали библиотечко – информациони материјал. Поред редовних публикација, у библиотеци се налази и израђује дидактички материјал, који се прилагођава раду и потребама сваког ученика на основу индивидуалног образовног плана – каже за крај Тамара Иванов.

И. Бакмаз

Фото: С. Шушњевић

Пројекат „Унапређење јавног интереса особа са инвалидитетом” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Град Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.