РАДИОНИЦА „ФРАЈЛА“ ДАНИЈЕЛЕ ЈЕРИНКИЋ Где традиција опстаје у модерном свету
Власница радионице „Фрајла“ Данијела Јеринкић с љубављу и страшћу негује вештине које су некада биле темељ свакодневног живота и то у Кикинди, познатој по богатој традицији занатства. Наша саговорница још 2003. године научила је ткање на ручном разбоју, технику нецане чипке и усавршила хеклање и шивење, те је 2011. одлучила да отвори своју радионицу, симбол отпора традиције модерном свету. У „Фрајли“ се могу пазарити одевни предмети, као и предмети за ентеријер и сувенири.
– Најранија сећања ме враћају на слике мојих бака које, седећи у топлој соби, штрикају зимске чарапе и џемпере од вуне коју су саме испреле – истакле је Данијела Јеринкић, те казала да су управо те успомене обликовале њен однос према ручном раду и занатима касније у животу. – Још као девојчица сам поред њих везла јастучиће и хеклала луткама хаљинице. Током одрастања, савладала сам основе кројења и шивења уз помоћ кројева из „Наде“ и бакине старе Багат машине. То се показало као корисно знање јер сам, преправљајући гардеробу пријатељима, обезбеђивала себи џепарац.
Креативност наше саговорнице била је од користи и током студентских дана, када је правила уникатан накит од глине, лампе и платнене играчке за децу, како би додатно зарадила. Ова разнолика искуства поставила су темеље за одлучујући корак у њеном животу – оснивање радионице.
– У кикиндском удружењу „Уникат“ научила сам ткање на ручном разбоју, технику нецане чипке, и усавршила хеклање и шивење – казала је наша саговорница. – Уз подршку Националне службе за запошљавање путем пројекта самозапошљавања, регистровала сам радионицу, а и добила сертификат „Отворене шаке“ Министарства привреде за ткање на ручном разбоју, што ми је постало једна од примарних техника у раду.
Оно што њену понуду чини посебном јесте то што сваки комад одеће, поред тога што је уникатан и непоновљив, прожима креативна комбинација различитих техника, материјала и боја. Иначе, Данијела Јеринкић сваке године учествује на манифестацији „Дани Лудаје“ у Кикинди, а некада је редовно посећивала и сајмове и манифестације у Новом Саду, Сомбору и Вршцу.
Иако суочена са бројним изазовима, као што су дуг период израде, мала продајна цена и проблем набавке природних и квалитетних материјала, наша саговорница не одустаје.
– И поред разних препрека и проблема, уз помоћ колега, струковних удружења, локалне самоуправе и министарстава кроз пројекте подршке старим занатима, радионице попут „Фрајле“ опстају и данас – истакла је она. – Током одрастања, у мојој околини било је много више занатлија и мајстора свих заната. Данас је тај број смањен, а у неким срединама занатлије су само сећање. Држава и донатори морају препознати важност подршке занатима како би их очували у модерном свету и приближили младим људима.
Јеринкић истиче и да се куповином ручно израђених производа подржавају мале занатске радионице, али и подиже свест о значају опстанка старих заната. Током тринаест година постојања радионице „Фрајла“, Данијела је неколико пута добила помоћ и подршку од државе. Како би се додатно помогло занатлијама, она предлаже уговоре између државних институција и занатских радионица за откуп производа, који би били коришћени као протоколарни поклони страним државницима и гостима од јавног значаја.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
