RADIONICA „FRAJLA“ DANIJELE JERINKIĆ Gde tradicija opstaje u modernom svetu
Vlasnica radionice „Frajla“ Danijela Jerinkić s ljubavlju i strašću neguje veštine koje su nekada bile temelj svakodnevnog života i to u Kikindi, poznatoj po bogatoj tradiciji zanatstva. Naša sagovornica još 2003. godine naučila je tkanje na ručnom razboju, tehniku necane čipke i usavršila heklanje i šivenje, te je 2011. odlučila da otvori svoju radionicu, simbol otpora tradicije modernom svetu. U „Frajli“ se mogu pazariti odevni predmeti, kao i predmeti za enterijer i suveniri.
– Najranija sećanja me vraćaju na slike mojih baka koje, sedeći u toploj sobi, štrikaju zimske čarape i džempere od vune koju su same isprele – istakle je Danijela Jerinkić, te kazala da su upravo te uspomene oblikovale njen odnos prema ručnom radu i zanatima kasnije u životu. – Još kao devojčica sam pored njih vezla jastučiće i heklala lutkama haljinice. Tokom odrastanja, savladala sam osnove krojenja i šivenja uz pomoć krojeva iz „Nade“ i bakine stare Bagat mašine. To se pokazalo kao korisno znanje jer sam, prepravljajući garderobu prijateljima, obezbeđivala sebi džeparac.
Kreativnost naše sagovornice bila je od koristi i tokom studentskih dana, kada je pravila unikatan nakit od gline, lampe i platnene igračke za decu, kako bi dodatno zaradila. Ova raznolika iskustva postavila su temelje za odlučujući korak u njenom životu – osnivanje radionice.
– U kikindskom udruženju „Unikat“ naučila sam tkanje na ručnom razboju, tehniku necane čipke, i usavršila heklanje i šivenje – kazala je naša sagovornica. – Uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje putem projekta samozapošljavanja, registrovala sam radionicu, a i dobila sertifikat „Otvorene šake“ Ministarstva privrede za tkanje na ručnom razboju, što mi je postalo jedna od primarnih tehnika u radu.
Ono što njenu ponudu čini posebnom jeste to što svaki komad odeće, pored toga što je unikatan i neponovljiv, prožima kreativna kombinacija različitih tehnika, materijala i boja. Inače, Danijela Jerinkić svake godine učestvuje na manifestaciji „Dani Ludaje“ u Kikindi, a nekada je redovno posećivala i sajmove i manifestacije u Novom Sadu, Somboru i Vršcu.
Iako suočena sa brojnim izazovima, kao što su dug period izrade, mala prodajna cena i problem nabavke prirodnih i kvalitetnih materijala, naša sagovornica ne odustaje.
– I pored raznih prepreka i problema, uz pomoć kolega, strukovnih udruženja, lokalne samouprave i ministarstava kroz projekte podrške starim zanatima, radionice poput „Frajle“ opstaju i danas – istakla je ona. – Tokom odrastanja, u mojoj okolini bilo je mnogo više zanatlija i majstora svih zanata. Danas je taj broj smanjen, a u nekim sredinama zanatlije su samo sećanje. Država i donatori moraju prepoznati važnost podrške zanatima kako bi ih očuvali u modernom svetu i približili mladim ljudima.
Jerinkić ističe i da se kupovinom ručno izrađenih proizvoda podržavaju male zanatske radionice, ali i podiže svest o značaju opstanka starih zanata. Tokom trinaest godina postojanja radionice „Frajla“, Danijela je nekoliko puta dobila pomoć i podršku od države. Kako bi se dodatno pomoglo zanatlijama, ona predlaže ugovore između državnih institucija i zanatskih radionica za otkup proizvoda, koji bi bili korišćeni kao protokolarni pokloni stranim državnicima i gostima od javnog značaja.
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
