НОРВЕЖАНИН КОЈИ ЈЕ СПАСAО ГРАЧАНИЦУ ГОСТ КИКИНДЕ Неиспричане приче о српским интернирцима
КИКИНДА: Норвешки писац и историчар из Арендала, поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага Кнут Фловик Торесен посетио је Кикинду и са градоначелником Младеном Богданом разговарао о пројекту снимања документарног филма о такозваном Крвавом путу.
Реч је о путу који је изграђен за време Другог светског рата радом интернираних Срба међу којима су били и Кикинђани. Торесен је познат и као човек који је спасио Грачаницу, пошто је током погрома на Косову и Метохији 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да спречи албанске нападаче у намери да нападну манастир.
- Све више смо сведоци тежње да се уради ревизија историје и да се од жртава праве злочинци и обрнуто. Зато је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма требало би да помогне да се о Кикинди више сазна и биће посвећен нашим суграђанима који су страдали на северу Норвешке, а на нама је да ниједну жртву не заборавимо- поручио је градоначелник.
За своју храброст и одважност Торесен је награђен Златном медаљом за храброст „Милош Обилић” коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.
- Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са ових простора послати у логоре у Норвешкој. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима, што ће бити другачија прича јер су се раније заробљеници водили као партизани или Југословени. У норвешким логорима умирало је 80 одсто Срба у страшним условима и томе се мора причати и то се мора знати, јер је проценат смртности био већи него у Аушвицу - истакао је Кнут Фловик Торесен.
Његова истраживања и предавања значајно су утицала да овај део норвешко – српске историје не буде заборављен за млађа поколења.
- Ми смо се упознали са норвешким историчарем почетком снимања нашег документарног филма, а господин Торесен одмах нам је понудио сарадњу. Жеља нам је да испричамо приче које нису добро испричане и да филмом подсетимо све на оно што се десило - додао је Вања Ђукић, са портала „Војводина уживо”, у чијој продукцији се ради документарни филм.
Александар Гајић, историчар и истраживач, сарадник на пројекту истиче да након што се филм прикаже, биће јаснија слика националне припадности заробљеника послатих у логоре , што до сада није урађено. Наме, нико није говорио о делу историје и немилој судбини коју су прошли Срби са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потврдио је Гајић.
В. Х.