NORVEŽANIN KOJI JE SPASAO GRAČANICU GOST KIKINDE Neispričane priče o srpskim internircima
KIKINDA: Norveški pisac i istoričar iz Arendala, pored Narvika, koji je takođe i bivši oficir norveških oružanih snaga Knut Flovik Toresen posetio je Kikindu i sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom razgovarao o projektu snimanja dokumentarnog filma o takozvanom Krvavom putu.
Reč je o putu koji je izgrađen za vreme Drugog svetskog rata radom interniranih Srba među kojima su bili i Kikinđani. Toresen je poznat i kao čovek koji je spasio Gračanicu, pošto je tokom pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da spreči albanske napadače u nameri da napadnu manastir.
- Sve više smo svedoci težnje da se uradi revizija istorije i da se od žrtava prave zločinci i obrnuto. Zato je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma trebalo bi da pomogne da se o Kikindi više sazna i biće posvećen našim sugrađanima koji su stradali na severu Norveške, a na nama je da nijednu žrtvu ne zaboravimo- poručio je gradonačelnik.
Za svoju hrabrost i odvažnost Toresen je nagrađen Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić” koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
- Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa ovih prostora poslati u logore u Norveškoj. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima, što će biti drugačija priča jer su se ranije zarobljenici vodili kao partizani ili Jugosloveni. U norveškim logorima umiralo je 80 odsto Srba u strašnim uslovima i tome se mora pričati i to se mora znati, jer je procenat smrtnosti bio veći nego u Aušvicu - istakao je Knut Flovik Toresen.
Njegova istraživanja i predavanja značajno su uticala da ovaj deo norveško – srpske istorije ne bude zaboravljen za mlađa pokolenja.
- Mi smo se upoznali sa norveškim istoričarem početkom snimanja našeg dokumentarnog filma, a gospodin Toresen odmah nam je ponudio saradnju. Želja nam je da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane i da filmom podsetimo sve na ono što se desilo - dodao je Vanja Đukić, sa portala „Vojvodina uživo”, u čijoj produkciji se radi dokumentarni film.
Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, saradnik na projektu ističe da nakon što se film prikaže, biće jasnija slika nacionalne pripadnosti zarobljenika poslatih u logore , što do sada nije urađeno. Name, niko nije govorio o delu istorije i nemiloj sudbini koju su prošli Srbi sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potvrdio je Gajić.
V. H.
