ПРОМЕНА ЗА НЕМАЧКЕ РАДНИКЕ, КОЈИ СУ СВЕТСКИ ШАМПИОНИ ТАМО ГДЕ НЕ ТРЕБА "Не желимо да плаћамо први дан боловања"
Немачки радници све више дана у години проводе код куће, пријављујући својим послодавцима да су болесни. Због тога директор осигуравајуће компаније Allianz сада захтева строжа правила
Челник Allianza, Оливер Бејте, изнео је контроверзну идеју о реформи. У интервјуу за немачке медије предложио је поновно увођење такозваног дана чекања.
"То значи да би радници сами сносили трошкове првог дана боловања", рекао је Бејте.
Ова мера, према његовим речима, смањила би оптерећење послодаваца. У Немачкој, за разлику од многих других земаља, континуирана исплата плате од првог дана боловања на снази је већ деценијама, наводе немачки медији.
Бејте је своју иницијативу оправдао великим бројем боловања у Немачкој. Просечно, радници у тој земљи изостају с посла 20 дана годишње, док је просек у ЕУ само осам дана.
Немачка рекордер по броју боловања
"Немачка је сада светски шампион када је реч о боловањима. То повећава трошкове система", објаснио је Бејте.
Према његовим прорачунима, немачки послодавци годишње плаћају 77 милијарди евра за континуиране исплате плата радницима на боловању. Здравствена осигурања додатно издвајају 19 милијарди евра, што чини укупно око шест процената социјалних трошкова. У ЕУ тај проценат износи просечно 3,5 одсто, преносе немачки медији.
Бејте сматра да би увођење дана чекања могло смањити и број лажних боловања. Исплата плата би започињала тек након добијања званичне лекарске потврде о болести.
Позив на реформу здравственог система
У интервјуу, Бејте је апеловао и на свеобухватније реформе здравственог система. У друштву које стари, потребно је преиспитати финансијске приоритете.
Трошкови обавезних здравствених осигуравајућих друштава у Немачкој до 2024. године могли би достићи 289 милијарди евра, док доприноси грађана и даље расту.
Истовремено, Немци релативно често посећују лекаре.
"Немачка је на седмом месту у свету по броју посета лекарима, што је заиста невероватно", рекао је Бејте.
Он процењује да би ефикаснија организација могла донети уштеде до 40 милијарди евра, а та средства би се могла усмерити на друге потребе у здравственом систем.
Б 92