PROMENA ZA NEMAČKE RADNIKE, KOJI SU SVETSKI ŠAMPIONI TAMO GDE NE TREBA "Ne želimo da plaćamo prvi dan bolovanja"
Nemački radnici sve više dana u godini provode kod kuće, prijavljujući svojim poslodavcima da su bolesni. Zbog toga direktor osiguravajuće kompanije Allianz sada zahteva stroža pravila
Čelnik Allianza, Oliver Bejte, izneo je kontroverznu ideju o reformi. U intervjuu za nemačke medije predložio je ponovno uvođenje takozvanog dana čekanja.
"To znači da bi radnici sami snosili troškove prvog dana bolovanja", rekao je Bejte.
Ova mera, prema njegovim rečima, smanjila bi opterećenje poslodavaca. U Nemačkoj, za razliku od mnogih drugih zemalja, kontinuirana isplata plate od prvog dana bolovanja na snazi je već decenijama, navode nemački mediji.
Bejte je svoju inicijativu opravdao velikim brojem bolovanja u Nemačkoj. Prosečno, radnici u toj zemlji izostaju s posla 20 dana godišnje, dok je prosek u EU samo osam dana.
Nemačka rekorder po broju bolovanja
"Nemačka je sada svetski šampion kada je reč o bolovanjima. To povećava troškove sistema", objasnio je Bejte.
Prema njegovim proračunima, nemački poslodavci godišnje plaćaju 77 milijardi evra za kontinuirane isplate plata radnicima na bolovanju. Zdravstvena osiguranja dodatno izdvajaju 19 milijardi evra, što čini ukupno oko šest procenata socijalnih troškova. U EU taj procenat iznosi prosečno 3,5 odsto, prenose nemački mediji.
Bejte smatra da bi uvođenje dana čekanja moglo smanjiti i broj lažnih bolovanja. Isplata plata bi započinjala tek nakon dobijanja zvanične lekarske potvrde o bolesti.
Poziv na reformu zdravstvenog sistema
U intervjuu, Bejte je apelovao i na sveobuhvatnije reforme zdravstvenog sistema. U društvu koje stari, potrebno je preispitati finansijske prioritete.
Troškovi obaveznih zdravstvenih osiguravajućih društava u Nemačkoj do 2024. godine mogli bi dostići 289 milijardi evra, dok doprinosi građana i dalje rastu.
Istovremeno, Nemci relativno često posećuju lekare.
"Nemačka je na sedmom mestu u svetu po broju poseta lekarima, što je zaista neverovatno", rekao je Bejte.
On procenjuje da bi efikasnija organizacija mogla doneti uštede do 40 milijardi evra, a ta sredstva bi se mogla usmeriti na druge potrebe u zdravstvenom sistem.
B 92
