ИСТОРИЈСКИ ГОВОР ПРЕМИЈЕРА ВУЧЕВИЋА НА ОПЛЕНЦУ Обележено 90 година од смрти краља Александра I Карађорђевића: Данас треба причати о њему и то да чује цео свет, можемо се само поклонити пред његовом величином
Премијер Србије Милош Вучевић предводио је централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом 90 година од смрти краља Александра Првог Карађорђевића на Опленцу.
Вучевић је на почетку свог говора истакао да је у нашем колективном памћењу мало свести о великим светским догађајима који су директно потекли од нашег народа.
-То констатујем са жаљењем, али са великом жељом да ту лошу праксу променимо. Јер то да смо знали и да смо ценили то сазнање, више бисмо ценили наше људе и историју. А то сазнање кључно је за свест о сопственој моћи, о нашој народној и државној моћи. Уверење о моћи давало нам је снагу да проживимо болне историјске етапе, петовековну отоманску окупацију. Знали смо и певали смо о Немањићима. То сазнање је најбољи штит од свих напада. Кад ми схватимо ко је био Свети Сава, цар Душан, Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланквоић, а зашто не и краљ страдалник и ујединитењ, витешки краљ Александар, схватиће и сви други. Баш на данашњи дан треба причати о њему и то да сви чују. Баш данас треба да дамо оцену његовог дела поред нама и целим светом. Комунистичка идеологија трудила се да заборавимо историју пре 1945. године, као да ништа пре тога није постојало и као да смо се тек тада створили. Српска историја је избрисана, маргиналозована и бачена у заборав. Све обесмишљено, а наш народ је заборавио понос. Тако је у монарху, фашисту и мегаломана, морао да буде убројан и мртав краљ Александар. Једни су га блатили као угњетавача, а други да је био гробар великосрпских концепција. Један од тих догађаја је терористичко убиство витешког краља Александра. Његова смрт је суштински први пуцањ Другог светског рата. То је пуцањ у Југославију и Србе, срушен је Версајски мир, тада је усташко зло показало своје лице, зато што су се тада ујединили сви који су желели смрт Југославији и освету Србији за победе од 1912. до 1918. године. Сви који су се клели на нож и бомбу, терористи, убице, криминалци, бољшевици, нацисти, фашисти, усташе. Томе говори у прилог да је Мусолини, као вођа фашизма, дао комплетну логистику и подршку усташама. Попустљивост над наци фашизмом коштаће свет више милиона живота. Балкан више неће имати свој Балкански савез, а мала Атанта биће угушена. Нулта тачка тог зла била је смрт нашег великог, и као што је владика Николај говорио, поштеног краља. А кога смо ми изгубили тим гнусним чином? Оног пред ким су капитулирала четири царства, осветника Косова, миротворца и пријатења. Кажу савременици да је Кемал паша Ататурк дочекао свог пријатеља Александра дочекао у Истанбулу речима: “Имам част да данас поздравим представника српске војске чија слава и храброст превазилазе славу Спарте”. За њега је Тесла говорио да је велики и неустрашиви човек који је свог народа водио кроз крваве битке и као једну историјску и херојску личност. Чак је и Геринг на сахрану донео венац на којем је писало: “Нашем херојском непријатељу”. Свети владика Николај је говорио: “За краља мученика држава је значила крвљу плаћену тековину, наша држава означава отаџбину не империју, не заграбљену туђу земљу већ земљу отаца наших”. У земљи отаца наших населиле су такозване националне верске мањине. Своју државничку способност показао је нарочито у односу према суседним балканским народима. Као најмоћнији владар на Балкану он је лично у посету осталим балканским владарима ишао са маслиновом гранчицом мира, на шта су непријатељу балкански шкрипали зубима. То дело више него ишта друго покренуло је убице његове да прекрате живот њима, а Балкану срећу. На крају, можемо се питати који је наш став или суд који можемо дати о краљу Александру I. Треба само добро запазити ко га је све напад и како. Погледајмо како су о њему говорили његови савременици.
Премијер Србије прочитао је и речи краља Александра који је говорио: ”Моја је света дужност да свим средствима чувам државно и народно јединство и и решен сам да ову дужност без колебања испуним до краја. Чувати народно јединство и целину државну то је највиши циљ моје владавине, а то мора бити највећи закон за мене и за свакога. То ми налаже одговорност пред мојим народом и историјом, љубав према отаџбини и пијетет према безбројним драгоценим животима који падоше за тај идеал”.
-Ни данас се нема шта додати на ово нити ново. Може се само поклонити пред његовом величином и замолити Господа да му подари рајска насеља и опрост грехова, а и ми да замолимо витешког крања Александра I Карађорђевића да нам опрости и да буде наш представник пред Богом да би били достојни овог циља. Нека је вечни помен витешком краљу нашем који паде као праведник за мир. Слава му!
