ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА УБИЈА СПОРО АЛИ СИГУРНО Земље Балкана утонуле у смог
Само седам земаља на свету испунило је у прошлој години смернице Светске здравствене организације (СЗО) о квалитету ваздуха, које се односе на присуство токсичних честица познатих као ПМ2.5, показује најновија анализа швајцарске компаније IQAir.
То значи да је у скоро свакој земљи света ваздух загађенији него што лекари препоручују, пренeo je „Гардијан”.
Аустралија, Нови Зеланд, Естонија и Исланд, као и неке мање остврске државе, међу ретким су земљама где количина ПМ2.5 честица не прелази 5µг по кубном метру. Најзагађеније државе су Чад, Бангладеш, Пакистан, Конго и Индија, где је 2024. ниво токсичних честица у ваздуху био бар 10 пута већи него што предвиђају смернице СЗО, показала је студија.
Загађени ваздух је други највећи фактор ризика који доприноси смртности, одмах после високог крвног притиска, а лекари наводе да би се милиони живота годишње могли спасти када би се поштовале смернице СЗО.
- Загађење ваздуха не убија тренутно, па може бити потребно две-три деценије пре него што се виде последице по здравље, осим ако није веома екстремно - навео је директор IQAir Френк Хамес.
Само седам земаља на свету испунило смернице СЗО о квалитету ваздуха
Студија, која се спроводи већ седму годину утврдила је да је негде дошло и до напретка, па је тако проценат градова који су испунили стандарде о присуству честица ПМ 2.5 порастао са девет одсто у 2023. на 17 посто у прошлој години.
Квалитет ваздуха донекле је побољшан и у Индији, као и у Кини, где је ниво загађења скоро преполовљен у периоду од 2013. до 2020. Квалитет ваздуха у Пекингу је сада скоро исти као и у Сарајеву, које је било најзагађенији град у Европи другу годину заредом, показала је студија.
Грађани источне Европе и земаља Балкана које нису чланице ЕУ дишу најзагађенији ваздух у Европи
Епидемиолог Зорана Јовановић Андерсен са Универзитета у Копенхагену рекла је да резултати истраживања указују на неке алармантне чињенице у вези са загађењем.
- Огроман је диспаритет у квалитету ваздуха чак и на једном од најчистијих континената. Грађани источне Европе и земаља Балкана које нису чланице ЕУ дишу најзагађенији ваздух у Европи, па је у најзагађенијим европским градовима количина ПМ2.5 чак 20 пута већа него у оним који су најмање загађени - указала је она.
Владе би могле да створе чистији ваздух мерама као што је финансирање пројеката обновљиве енергије, јавног превоза, инфраструктуре за бициклисте, а помогла би и забрана сагоревања пољопривредног отпада, указују научници.
