„ТЕШКА“ ИНДУСТРИЈА МОРАЋЕ ДА ПЛАЋА ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА Ево колико би се пара слило у буџет ако би се наплаћивала такса на угљен-диоксид
Уколико би се увела национална такса на угљеник, потенцијални приход би 2034. могао да достигне и 382 милиона евра, узимајући у обзир таксе прикупљене из индустрија алуминијума, цемента, гвожђа, челика и вештачких ђубрива, које ћесе од 2026. године наћи на удару CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) регулативе.
Како би се осигурало наменско трошење ових средстава, потребно је успоставити Зелени фонд, у који ће се еко таксе директно сливати и одакле ће се финансирати даља улагања у заштиту животне средине, порука је нове анализе НАЛЕД-а.
Анализа о утицају CBAM-а на домаће компаније, која је представљена на седници НАЛЕД-овог Савеза за заштиту животне средине, настала је поводом увођења нове таксе за емитоване количине CO2 за производе који улазе у Европску унију, односно CBAM уредбе. Циљ анализе био је да утврди кључне препоруке како би се српска привреда припремила за нови ЕУ механизам прекограничног усклађивања цене угљеника.
- Уколико извозници из Србије не смање емисије угљен-диоксида у наредних годину дана, суочиће се с поскупљењем својих производа на европском тржишту и тиме изгубити на конкурентности - рекла је шефица Јединице за заштиту животне средине у НАЛЕД-у Сања Кнежевић Митровић. - Анализа је показала да је, како до тога не би дошло, једино решење потпуно усклађивање с европским законодавством, уз истовремено увођење како националног опорезивања угљеника, као и локалне таксе како би се спречио увоз из земаља где овај систем не постоји и очувала конкурентност домаће привреде.
CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism
Уредбу о успостављању механизма за регулисање прекограничних емисија угљеника CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism Европски парламент усвојио је 2023. године. Његова сврха је опорезивање робе која је произведена ван Европске уније, а увози у земље ЕУ и то уколико долази из енергетски интензивних индустрија.
Постулат на ком је CBAM развијен је да се све емисије које изазивају ефекат стаклене баште третирају на исти начин, без обзира да ли долазе из земаља ЕУ или других држава. Прелазна фаза CBAM почела је у октобру прошле године, трајаће три године и служиће као период прилагођавања земаља на CBAM и његове одредбе. Од 2026. године почиње пуна примена, када ће емисије почети да се опорезују по истим ценама као на територији ЕУ.
Чланови НАЛЕД-а су овим изгласали и реформске приоритете за наредне две године, међу којима су развој примарне селекције отпада на локалу, увођење депозитног система за прикупљање амбалаже од пића и унапређење начина еколошког опорезивања.
Тренутни систем наплате накнаде за заштиту животне средине није у складу с принципом загађивач плаћа, што значи да немa одговрајући ефекат на загађиваче да смање штетне емисије и то је разлог што не долази до побољшања у погледу чистијег ваздуха и вода.
- Управљање отпадом био је приоритет и остаће зато што је још пуно посла пред нама – рекла је председница Савеза за заштиту животне средине Бојана Перић. - Од значајнијих пројеката, НАЛЕД је у претходне две године, уз подршку међународних партнера и привреде, учествовао у пилотирању неколико пројеката с циљем успостављања и унапређења система сакупљања амбалажног отпада. Дошли смо до добрих препорука које треба да имплементирамо у регулаторни оквир.
У претходном периоду анализирано је и то за које предмете зелени критеријуми у јавним набавкама могу бити обавезни, а чланови Савеза наставиће да раде на оптимизацији процедуре за увођење зелених јавних набавки. НАЛЕД активно пружа подршку Министарству за заштиту животне средине у погледу ревизије преговарачке позиције у оквиру поглавља 27 и код програма управљања чврстим отпадом у циљу проширења и изградње регионалних депонија
Д. Млађеновић
