ZAGAĐENJE VAZDUHA UBIJA SPORO ALI SIGURNO Zemlje Balkana utonule u smog
Samo sedam zemalja na svetu ispunilo je u prošloj godini smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o kvalitetu vazduha, koje se odnose na prisustvo toksičnih čestica poznatih kao PM2.5, pokazuje najnovija analiza švajcarske kompanije IQAir.
To znači da je u skoro svakoj zemlji sveta vazduh zagađeniji nego što lekari preporučuju, preneo je „Gardijan”.
Australija, Novi Zeland, Estonija i Island, kao i neke manje ostvrske države, među retkim su zemljama gde količina PM2.5 čestica ne prelazi 5µg po kubnom metru. Najzagađenije države su Čad, Bangladeš, Pakistan, Kongo i Indija, gde je 2024. nivo toksičnih čestica u vazduhu bio bar 10 puta veći nego što predviđaju smernice SZO, pokazala je studija.
Zagađeni vazduh je drugi najveći faktor rizika koji doprinosi smrtnosti, odmah posle visokog krvnog pritiska, a lekari navode da bi se milioni života godišnje mogli spasti kada bi se poštovale smernice SZO.
- Zagađenje vazduha ne ubija trenutno, pa može biti potrebno dve-tri decenije pre nego što se vide posledice po zdravlje, osim ako nije veoma ekstremno - naveo je direktor IQAir Frenk Hames.
Samo sedam zemalja na svetu ispunilo smernice SZO o kvalitetu vazduha
Studija, koja se sprovodi već sedmu godinu utvrdila je da je negde došlo i do napretka, pa je tako procenat gradova koji su ispunili standarde o prisustvu čestica PM 2.5 porastao sa devet odsto u 2023. na 17 posto u prošloj godini.
Kvalitet vazduha donekle je poboljšan i u Indiji, kao i u Kini, gde je nivo zagađenja skoro prepolovljen u periodu od 2013. do 2020. Kvalitet vazduha u Pekingu je sada skoro isti kao i u Sarajevu, koje je bilo najzagađeniji grad u Evropi drugu godinu zaredom, pokazala je studija.
Građani istočne Evrope i zemalja Balkana koje nisu članice EU dišu najzagađeniji vazduh u Evropi
Epidemiolog Zorana Jovanović Andersen sa Univerziteta u Kopenhagenu rekla je da rezultati istraživanja ukazuju na neke alarmantne činjenice u vezi sa zagađenjem.
- Ogroman je disparitet u kvalitetu vazduha čak i na jednom od najčistijih kontinenata. Građani istočne Evrope i zemalja Balkana koje nisu članice EU dišu najzagađeniji vazduh u Evropi, pa je u najzagađenijim evropskim gradovima količina PM2.5 čak 20 puta veća nego u onim koji su najmanje zagađeni - ukazala je ona.
Vlade bi mogle da stvore čistiji vazduh merama kao što je finansiranje projekata obnovljive energije, javnog prevoza, infrastrukture za bicikliste, a pomogla bi i zabrana sagorevanja poljoprivrednog otpada, ukazuju naučnici.
