ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЈЕВСТАТИЈА, ЗАШТИТНИКА ЛОВАЦА И ШУМА Подебљано слово у календару
Српска православна црква и верници славе празник посвећен Светом Јевстатију, ранохришћанском светитељу који се од давнина спомиње као заштитник ловаца и шума.
У црквеном календару овај празник уписан је у црквеном календару подебљаним словом.
Свети Јевстатије пре крштења звао се Плакида. Био је римски војсковођа, али човек праведан и милостив.
Када је једном ишао у лов, потерао је јелена. Божијим промислом, међу роговима јелена појави се светли крст и Плакиди дође глас који га је упућивао да оде хришћанском свештенику и да се крсти. Плакида се крстио, заједно са својом женом и два сина, и на крштењу он добио име Јевстатије, његова жена Теопистија (Боговјерна), а њихови синови Агапије и Теoпист.
После крштења, отишао је на оно исто место где је преко јелена добио откровење, клекнуо и заблагодарио Богу што га је привео истини. У том му се опет јавио глас Господњи и предрече му страдање за Његово име и укрепи га. Тада је Јевстатије тајно напустио Рим са породицом, у намери да се повуче међу прост народ и да у непознатој и скромној средини служи Богу.
Дошавши у Египат, одмах на њега навалише искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му звери и однесоше. Но убрзо тај варварин погину, а децу му спасише чобани. Јевстатије се насели у египатском селу Вадисис и ту је као сеоски најмник живео 15 година.
Цар Трајан и цар Адријан
После тога, нападоше варвари на римско царство и цар Трајан пожали за Плакидом, који је у ратовима увек доносио победу, па посла два војника да га траже. Они га нађоше и доведоше пред цара. Јевстатије је скупио војску и победио варваре, а на путу натраг у Рим, пронашао је и своју жену и оба сина.
Када је стигао у Рим, цар Трајан већ је био умро, а уместо њега царовао је Адријан. Када је Адријан позвао војводу да принесу жртве боговима, Јевстатије му рече да је он хришћанин. Због тога га је цар бацио на муке заједно са женом и синовима. Звери им ништа нису нашкодиле, па цар нареди да их баце у усијаног металног вола. Трећег дана извадили су њихова тела, мртва али неповређена од огња.
На сајту СПЦ стоји наведено:
“Сутрадан цар нареди да се усија метални во и у њега баци свети Јевстатије са женом и синовима. И овај усијани во би светим мученицима, што и Халдејска пећ, росом расхлађивана, Светим Младићима. Налазећи се у овом волу свети мученици, помоливши се, предадоше своје свете душе у руке Богу и пређоше у царство небеско.
Након три дана дође Адријан к томе волу желећи да види прах спаљених мученика, и отворивши врата мучитељи нађоше света тела њихова читава и неповређена, па чак ниједна длака на главама њиховим не беше изгорела, а лица им беху жива као да су заспали и блистаху неком надприродном лепотом.
И сав народ што беше тамо повика: Велики је хришћански Бог! – А цар се са стидом врати у свој дворац, и сав народ га ружаше што узалуд погуби војводу тако неопходног Риму. Хришћани пак узеше чесна тела светих мученика и долично их погребоше, славећи Бога, дивнога у светима Својим, Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је од свих нас част, слава и поклоњење, сада и увек и кроза све векове. Амин.”