DANAS SLAVIMO SVETOG JEVSTATIJA, ZAŠTITNIKA LOVACA I ŠUMA Podebljano slovo u kalendaru

 U crkvenom kalendaru ovaj praznik upisan je u crkvenom kalendaru podebljanim slovom.

Sveti Jevstatije pre krštenja zvao se Plakida. Bio je rimski vojskovođa, ali čovek pravedan i milostiv.

Kada je jednom išao u lov, poterao je jelena. Božijim promislom, među rogovima jelena pojavi se svetli krst i Plakidi dođe glas koji ga je upućivao da ode hrišćanskom svešteniku i da se krsti. Plakida se krstio, zajedno sa svojom ženom i dva sina, i na krštenju on dobio ime Jevstatije, njegova žena Teopistija (Bogovjerna), a njihovi sinovi Agapije i Teopist. 

Posle krštenja, otišao je na ono isto mesto gde je preko jelena dobio otkrovenje, kleknuo i zablagodario Bogu što ga je priveo istini. U tom mu se opet javio glas Gospodnji i predreče mu stradanje za Njegovo ime i ukrepi ga. Tada je Jevstatije tajno napustio Rim sa porodicom, u nameri da se povuče među prost narod i da u nepoznatoj i skromnoj sredini služi Bogu.

Došavši u Egipat, odmah na njega navališe iskušenja. Neki zli varvarin ote mu ženu, a oba sina uhvatiše mu zveri i odnesoše. No ubrzo taj varvarin poginu, a decu mu spasiše čobani. Jevstatije se naseli u egipatskom selu Vadisis i tu je kao seoski najmnik živeo 15 godina.

Car Trajan i car Adrijan
Posle toga, napadoše varvari na rimsko carstvo i car Trajan požali za Plakidom, koji je u ratovima uvek donosio pobedu, pa posla dva vojnika da ga traže. Oni ga nađoše i dovedoše pred cara. Jevstatije je skupio vojsku i pobedio varvare, a na putu natrag u Rim, pronašao je i svoju ženu i oba sina.

Kada je stigao u Rim, car Trajan već je bio umro, a umesto njega carovao je Adrijan. Kada je Adrijan pozvao vojvodu da prinesu žrtve bogovima, Jevstatije mu reče da je on hrišćanin. Zbog toga ga je car bacio na muke zajedno sa ženom i sinovima. Zveri im ništa nisu naškodile, pa car naredi da ih bace u usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadili su njihova tela, mrtva ali nepovređena od ognja.

Na sajtu SPC stoji navedeno:

“Sutradan car naredi da se usija metalni vo i u njega baci sveti Jevstatije sa ženom i sinovima. I ovaj usijani vo bi svetim mučenicima, što i Haldejska peć, rosom rashlađivana, Svetim Mladićima. Nalazeći se u ovom volu sveti mučenici, pomolivši se, predadoše svoje svete duše u ruke Bogu i pređoše u carstvo nebesko. 

Nakon tri dana dođe Adrijan k tome volu želeći da vidi prah spaljenih mučenika, i otvorivši vrata mučitelji nađoše sveta tela njihova čitava i nepovređena, pa čak nijedna dlaka na glavama njihovim ne beše izgorela, a lica im behu živa kao da su zaspali i blistahu nekom nadprirodnom lepotom. 

I sav narod što beše tamo povika: Veliki je hrišćanski Bog! – A car se sa stidom vrati u svoj dvorac, i sav narod ga ružaše što uzalud pogubi vojvodu tako neophodnog Rimu. Hrišćani pak uzeše česna tela svetih mučenika i dolično ih pogreboše, slaveći Boga, divnoga u svetima Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, kome neka je od svih nas čast, slava i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.”