ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ И СВЕТСКИ ПОЛИТИЧАРИ ОДАЛИ ПОШТУ ПАПИ ФРАЊИ: Свет је изгубио духовног вођу који је ширио љубав и мир

"Са великом тугом примио сам вест о смрти Његове Светости папе Фрање. Свет је изгубио изузетног духовног вођу који је кроз своје апостолско деловање ширио љубав, мир и солидарност", навео је председник Вучић у објави на друштвеној мрежи Икс.

Како је истакао, рад папе Фрање на јачању међурелигијског дијалога и његова посвећеност хуманизму оставили су неизбрисив траг у историји.

"Папа Фрања је био гласник наде и помирења, увек у служби најугроженијих. Његов губитак представља тугу за све нас. У име грађана Републике Србије и своје име, изражавам најдубље саучешће Римокатоличкој цркви, као и свим верницима широм света. Нека му је вечна слава", навео је Вучић.

Председник Србије је додао да је живот папе Фрање био посвећен вери, љубави и служби другима и да ће бити вечна инспирација за све нас.

Ватикан је раније данас објавио да је папа Фрања преминуо јутрос у 88. години живота.

Инспирисао је милионе људи

РИМ: Многи светски политичари одали су пошту папи Фрањи након што је објављена вест да је врховни поглавар Римокатоличке цркве јутрос преминуо, истичући да је он успео да инспирише милионе људи и изван католичанства. 

Потпредседник италијанске владе и министар спољних послова Антонио Тајани изразио је тугу и рекао да се папа Фрања "вратио у Очев дом". 

"Папа Фрања се вратио у Очев дом. Бринуо је о свим живим бићима, показивао милосрђе и братство: био је велики понтиф. Пријатељ Италије. Молимо се за њега и за будућност читаве Католичке цркве", написао је Тајани на мрежи Икс.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен навела је на истој друштвеној мрежи да свет данас "оплакује смрт папе Фрање".

"Својом понизношćу и чистом љубављу према онима мање среćним, инспирисао је милионе, далеко изван Католичке цркве. Моје мисли су са свима онима који осеćају овај дубоки губитак. Нека нађу утеху у идеји да ćе наслеђе папе Фрање наставити све да нас води ка праведнијем, мирнијем и саосеćајнијем свету", навела је она.

Француски председник Емануел Макрон такође је изразио дубоко поштовање према папи, истичући да је током свог понтификата он увек био уз најрањивије и најслабије чланове друштва. 

"У времену рата и бруталности, имао је осећај за друге, за најслабије", рекао је Макрон и додао да је папа Фрања, од Буенос Ајреса до Рима, желео да Црква донесе радост и наду најсиромашнијима, пренео је Ројтерс.

Вероватни будући канцелар Немачке Фридрих Мерц, рекао је да ће папа Фрања бити запамћен по неуморном залагању за најугроженије припаднике друштва. 

"Био је вођен скромношћу и вером у Божје милосрђе", написао је Мерц на Иксу.

Холандски премијер Дик Схоф описао је папу Фрању као "човека из народа", који је својим једноставним животом, служењем и саосећањем постао узор многима, како католицима, тако и онима који нису били католичке вере. 

"Светла Католичка заједница се опрашта од вође који је препознао горуће проблеме нашег времена и скренуо пажњу на њих", рекао је Схоф.

И израелски председник Исак Херцог послао је поруку саучешћа, наглашавајући дубоку веру и саосећање папе Фрање. 

"Посветио је свој живот помоћи сиромашнима и позивао је на мир у свету у којем владају сукоби. Надам се да ће његове молитве за мир на Блиском истоку и за безбедан повратак талаца у Гази ускоро бити услишене", навео је Херцог на Иксу.

Ватикан је у видео-саопштењу претходно данас објавио да је папа Фрања преминуо у 88. години живота.

Папа Фрања је био први латиноамерички поглавар Римокатоличке цркве. 

Патио је од различитих болести током свог 12-годишњег папинства.

Хоспитализован је 14. фебруара у римској болници Ђемели са тешком респираторном инфекцијом. 

Првобитно је лечен од бронхитиса, а затим му је дијагностикована двострана упала плућа.

Ватикан је 21. марта известио да папа полако враћа снагу, али да ће морати да обнови говорне способности након терапије кисеоником.

Папа је 23. марта отпуштен из болнице, након чега се опорављао у папској резиденцији Каза Санта Марти.

Ове године папа није присуствовао ускршњим службама у Ватикану. 

Службе је предводило неколико кардинала.