СТАДИОН „КАРАЂОРЂЕ“ ПОСТАЈЕ МОДЕРНА ФУДБАЛСКА АРЕНА Шепурење сваког струка нове траве ФОТО

Подлога по којој су ондашњи дечаци јурцали за лоптом, у основи јесте била травната, да би се, када падне иоле јача киша, претварала у каљугу, а лепа игра постајала је врста гладијаторске борбе, у којој су само најјачи, не и најбољи или најталентованији, имали шансу за победу.

Време је пролазило, мењало се у фудбалу пуно тога, али је најмање промена било управо на (или у) терену. Иноватори су проналазили и другачије материјале за лопте, дресове, стативе, али се дуго чекало да се „пронађе“ нека нова трава. Отпорна, јака, чврста и не превише „жедна“. Наравно, најнапреднији у том смислу били су богати клубови са Запада, који су, што је прилив новца у клупске касе бивао већи, сувим златом плаћали научнике да ураде нешто по том питању. Били су челници тих екипа свесни чињенице да гледаоци који походе њихове трибине, желе да увек гледају мајсторије асова, без обзира на то да ли се нека утакмица игра по киши, снегу или жеги.

Да скратимо, време садашње донело је појаву и инсталацију модерних травнатих подлога, састављених од хибрида вештачке и природне траве и то је, хтели то да признамо или не, допринело повећаном квалитету и атрактивности саме игре. Требало је, међутим, да протекне доста воде Дунавом, па да ова новотарија стигне и у Нови Сад, на стари, али грађанима Српске Атине лепи, па и најлепши стадион „Карађорђе“. 

До пре само неколико месеци, сваки љубитељ фудбала, а да не говоримо о самим фудбалерима, на утакмицу на овом објекту одлазио је уз дозу страха да се природа не узјогуни и да не донесе какав пљусак. Јер, знали смо то одавно, када се догоди такав след дешавања, уместо фудбала пратио се неки спорт близак ватерполу, у којем лепоте није, нити је могло да буде. Пре смо гледали батргање по терену, понекад и комично падање и ваљање по истом, али и страховали да не дође до озбиљнијих повреда актера.

Утакмицом са Железничаром, одиграном у прошлу суботу, отворена је модерна и ера која ће љубитељима фудбала понудити, убеђени смо, неки нови доживаљај фудбала. Беспрекорно равна хибридна травната подлога, испод које се налажи заштита пројективана у дренажној заштити и систему грејања, то сигурно доноси. И приде: на премијери је, као по каквој наруџбини, падала неугодна киша, али се игралиште на „Карађорђу“ понашало другачије неголи током деценија уназад. Трагова дуела, делимичног одваљивања бусенова, блата и свих пропратних „ефеката“, једноставно, није било. Модерна трава лако је издржала тест, а када се утакмица завршила, као да на њој није ни играна! Слика је била говото савршена.

Шта би на то рекле генерације и генерације оних који су фудбал играли по свим временским (не)приликама? Сигурни смо, били би усхићени. Е, сада је на овом, још више на будућим нараштајима, пре свега, фудбалера Војводине, да оберучке искористе све благодети које су им понуђене. Да развијају наш, новосадски, али и српски фудбал, па да их опет на „Карађорђу“, једног, надамо се, не тако далеког дана, гледамо у дуелима с најбољим европским и светским тимовима. Попут оног са Селтиком у Купу европских шампиона, шездесет и неке, када игла није могла падне крцате трибине. Слика која је одавно заборављена, а коју бисмо желели да видимо што чешће, ма у свакој утакмици када игра Воша!

Први корак је, дакле, направљен на том путу. Ускоро, надамо се, следи и најављена ревитализација самих трибина и осталих пратећих простора, чиме ће се заокружити нова слика о више од века старом објекту, као о модерној, светској фудбалској арени. ФК Војводина, Нови Сад, АП Војводина и Република Србија то свакако заслужују, баш као и свака травка (хибридна или природна, свеједно је) која се сада поносно шепури под новосадским парчетом неба.

А. Предојевић