STADION „KARAĐORĐE“ POSTAJE MODERNA FUDBALSKA ARENA Šepurenje svakog struka nove trave FOTO

Podloga po kojoj su ondašnji dečaci jurcali za loptom, u osnovi jeste bila travnata, da bi se, kada padne iole jača kiša, pretvarala u kaljugu, a lepa igra postajala je vrsta gladijatorske borbe, u kojoj su samo najjači, ne i najbolji ili najtalentovaniji, imali šansu za pobedu.

Vreme je prolazilo, menjalo se u fudbalu puno toga, ali je najmanje promena bilo upravo na (ili u) terenu. Inovatori su pronalazili i drugačije materijale za lopte, dresove, stative, ali se dugo čekalo da se „pronađe“ neka nova trava. Otporna, jaka, čvrsta i ne previše „žedna“. Naravno, najnapredniji u tom smislu bili su bogati klubovi sa Zapada, koji su, što je priliv novca u klupske kase bivao veći, suvim zlatom plaćali naučnike da urade nešto po tom pitanju. Bili su čelnici tih ekipa svesni činjenice da gledaoci koji pohode njihove tribine, žele da uvek gledaju majstorije asova, bez obzira na to da li se neka utakmica igra po kiši, snegu ili žegi.

Da skratimo, vreme sadašnje donelo je pojavu i instalaciju modernih travnatih podloga, sastavljenih od hibrida veštačke i prirodne trave i to je, hteli to da priznamo ili ne, doprinelo povećanom kvalitetu i atraktivnosti same igre. Trebalo je, međutim, da protekne dosta vode Dunavom, pa da ova novotarija stigne i u Novi Sad, na stari, ali građanima Srpske Atine lepi, pa i najlepši stadion „Karađorđe“. 

Do pre samo nekoliko meseci, svaki ljubitelj fudbala, a da ne govorimo o samim fudbalerima, na utakmicu na ovom objektu odlazio je uz dozu straha da se priroda ne uzjoguni i da ne donese kakav pljusak. Jer, znali smo to odavno, kada se dogodi takav sled dešavanja, umesto fudbala pratio se neki sport blizak vaterpolu, u kojem lepote nije, niti je moglo da bude. Pre smo gledali batrganje po terenu, ponekad i komično padanje i valjanje po istom, ali i strahovali da ne dođe do ozbiljnijih povreda aktera.

Utakmicom sa Železničarom, odigranom u prošlu subotu, otvorena je moderna i era koja će ljubiteljima fudbala ponuditi, ubeđeni smo, neki novi doživaljaj fudbala. Besprekorno ravna hibridna travnata podloga, ispod koje se nalaži zaštita projektivana u drenažnoj zaštiti i sistemu grejanja, to sigurno donosi. I pride: na premijeri je, kao po kakvoj narudžbini, padala neugodna kiša, ali se igralište na „Karađorđu“ ponašalo drugačije negoli tokom decenija unazad. Tragova duela, delimičnog odvaljivanja busenova, blata i svih propratnih „efekata“, jednostavno, nije bilo. Moderna trava lako je izdržala test, a kada se utakmica završila, kao da na njoj nije ni igrana! Slika je bila govoto savršena.

Šta bi na to rekle generacije i generacije onih koji su fudbal igrali po svim vremenskim (ne)prilikama? Sigurni smo, bili bi ushićeni. E, sada je na ovom, još više na budućim naraštajima, pre svega, fudbalera Vojvodine, da oberučke iskoriste sve blagodeti koje su im ponuđene. Da razvijaju naš, novosadski, ali i srpski fudbal, pa da ih opet na „Karađorđu“, jednog, nadamo se, ne tako dalekog dana, gledamo u duelima s najboljim evropskim i svetskim timovima. Poput onog sa Seltikom u Kupu evropskih šampiona, šezdeset i neke, kada igla nije mogla padne krcate tribine. Slika koja je odavno zaboravljena, a koju bismo želeli da vidimo što češće, ma u svakoj utakmici kada igra Voša!

Prvi korak je, dakle, napravljen na tom putu. Uskoro, nadamo se, sledi i najavljena revitalizacija samih tribina i ostalih pratećih prostora, čime će se zaokružiti nova slika o više od veka starom objektu, kao o modernoj, svetskoj fudbalskoj areni. FK Vojvodina, Novi Sad, AP Vojvodina i Republika Srbija to svakako zaslužuju, baš kao i svaka travka (hibridna ili prirodna, svejedno je) koja se sada ponosno šepuri pod novosadskim parčetom neba.

A. Predojević