ВОЈВОЂАНСКИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ УОЧИ ИЗБОРА: Сремска Митровица и Инђија

Чињеница је да се по Војводини много улагало у све области, али се Срем истакао по броју нових инвеститора, а самим тим и више радних места. У свакој сремској општини, па и селу, може се чути реченица „Не ради само онај ко неће, а посла има”. Подижу се и нови засади, сређене су амбуланте, школе, спортски терени, путеви, нове радне зоне… Ипак, остало је још много да се ради.

Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер истиче да су од 2016. године до данас реализовани важни пројекти из различитих области, а као најважнији истиче се завршетак градње подвожњака, који представља највећи подухват у области саобраћајне инфраструктуре у новијој историји града.

– Издваја се и реконструкција дела митровачког кеја уз набавку мобилних панела за заштиту од поплава, пројекат који је реализован у сарадњи с Министарством пољопривреде и Светском банком – истиче Санадер. – Завршена је и градња базена, те основне школе у Мачванској Митровици. Да би наш град изгледао лепше, а саобраћај у њему био безбеднији, реконструисане су Улице Вука Karayića и Железничка, а у сарадњи с ЈП „Путеви Србије” изграђен је и кружни ток на уласку у град из правца ауто-пута, а реконструисан и пут од Мачванске Митровице ка Засавици.

Санадер каже да се значајни пројекти реализују у области образовања, а тренутно се гради објекат ОШ „Јован Поповић” у Сремској Митровици, чија ће изградња и опремање бити завршени пред почетак школске 2020/21. У току је и градња новог вртића у Лаћарку, након које ће бити решени проблеми с листом чекања на упис у вртић.

Од 2016. године до данас реализовани важни пројекти из различитих области, а као најважнији истиче се завршетак градње подвожњака, који представља највећи подухват у области саобраћајне нфраструктуре у новијој историји града (Владимир Санадер, градоначелник Сремске Митровице)

– У наредном периоду нас очекује асфалтирање неасфалтираних улица у нашим селима, као и реконструкција појединих путних праваца – каже Санадер за наш лист. – Да бисмо одржали imiy града који цени и промовише спорт, градићемо модеран стадион у складу с најактуелнијим стандардима на месту данашњег стадиона ФК „Раднички”. У плану је и градња школске сале у Мачванској Митровици, а у том месту радиће се и мост преко канала Богаз, изузетно важан за становнике тог дела града.

Председник општине Инђија Владимир Гак каже да је Инђија данас најбоља општина и најбоље место за живот у Србији. У последње три и по године Инђија је уложила велику своту у образовање, реновирају се све средње и основне школе, вртићи, асфалтиране су неасфалтиране улице, а Радна зона јача из дана у дан.

– Пре две недеље кренули смо у један од најзначајнијих пројеката које смо урадили у ове три и по године, а реч је о изградњи великог вртића код Храма Светог цара Константина и царице Јелене, у којем ће капацитет бити до 350 деце. Вртић ће бити завршен за три-четири месеца и Инђија неће имати листу чекања – каже Гак. – За то мора да буде новца и финансије нису проблем јер желимо да на територији наше општине обезбедимо најбоље услове за породицу у сваком смислу, и тражимо услове а вртић буде бесплатан за сву нашу децу.

Гак каже да је именован за председника општине 1. јуна  2016. године када је листа чекања за смештај деце у вртићима бројала стотину малишана.

– Данас је, уз све проширене капацитете, листа чекања виша од 250, али и то ће ускоро бити промењено изградњом новог вртића, када ће наши најмлађи добити најбоље услове – истиче Гак. – Самим тим, обезбеђујемо родитељима прилику да раде, траже запослење или промене посао.

Председник општине Инђија напомиње да све што није урађено, нису могли решити сами јер се своди на други ниво власти.

Не кукамо, радимо и успећемо све да урадимо. Једна велика ствар коју нисмо успели да завршимо је спортска хала. Из локалног буџета то немам намеру да финансирам, пре ћемо градити вртиће, путеве, пијацу...(Владимир Гак, председник општине Инђија)

– Готово све што смо замислили да радимо из локалног buyеta смо и урадили. Неке ствари нису успеле да се реализују до данашњег дана, али надамо се да ћемо започети. Немогуће је с толиким проблемима у четири године решити све – напомиње Гак. – Најважније што смо изоставили да урадимо, по мом мишљењу, јесте Градска пијаца, која је била обећана. Кренули смо у процедуру, нашли модел, имамо пројекат, грађевинску дозволу, али нисмо имали новца. Није криво руководство што нема довољно пара јер buyеt неке општине се не креира, нити је постао за четири године. Buyеt општине Инђија постоји 70-80 и више година.

Гак каже да становници морају бити свесни наслеђених дугова и обавеза.

Биће користи од брзе пруге

На људима је, каже Гак,  само да препознају Инђију као место у којем треба живети, које је на пола пута између Београда и Новог Сада што је чини идеалним местом за живот. У плану је и градња међустанице на брзој прузи која се гради одмах поред Индустријске зоне, те ће радници из Новог Сада и Београда, када брза пруга проради, бити на послу за 20-25 минута. Имамо најбоље опремљену Индустријску зону у југоисточној Европи, шта кажу сви инвеститори који су били, да не испадне да звучимо нескромно, казао је Гак. - неке инвестиције реализују, а неке не. Најважније је да се Инђија вратила на привредну мапу Европе, што је била наша мисија и због чега су нас грађани и бирали, поручио је.

– Не кукамо, радимо и успећемо све да урадимо. Једна велика ствар коју нисмо успели да завршимо је спортска хала. Из локалног buyеta то немам намеру да финансирам, пре ћемо радити ствари као што је велики вртић, да свако дете буде уписано, пре ћемо радити Градску пијацу, асфалтирање било које улице, сређивање канала, а спортску халу ћемо чекати да успемо да договоримо с Покрајином или Републиком, или неким другим фондом да бисмо је завршили јер она није неопходна, нити свакодневни живот – каже председник општине Инђија. – Да смо се питали, никада не бисмо ни почели градњу спортске хале, овако, морамо да је завршимо, али је на листи приоритета међу последњима.

Он додаје да остаје да ће у априлу бити постављен камен темељац за „Тоја тајерс”, највећу инвестицију у историји Србије.  

 Маша Стакић