И Руси хоће свој Гренланд! ВЕЛИКЕ СИЛЕ БЕЗЕЦУЈУ ПО СЕВЕРНОМ ПОЛУ И ОКОЛИНИ
Након што су током претходних векова све колонистичке силе углавном заузеле своје позиције на територијама које су им и хиљадама километара далеко, а због којих се и сада ратује, данас, у 21. веку није остало још много „плена”.
Међутим, велике силе, увек „гладне” за природним ресурсима, сада су усмериле своје погледе ка локацијама које им раније нису биле толико у фокусу. Наравно, реч је о крајњем северу, односно областима недалеко од самог Северног пола.
Арктички круг је подручје које је због огромне количине природних ресурса и топљења леда које отвара морске путеве дошло у фокус светске јавности. Прво је за дански Гренланд озбиљне територијалне аспирације из „безбедносних разлога” показао амерички председник Доналд Трамп, али сада је „у игри” и далеки норвешки архипелаг Свалбард, за који је по свему судећи заинтересована Русија.
То заправо и није нека новост с обзиром на то да су Руси на Свалбарду присутни преко сто година, али како у једној интересантној анализи пише Политико, неке руске акције у последњих неколико година указују на њихове појачане аспирације ка овом месту на крајњем северу.
Свалбард се налази готово 1.000 километара од најсевернијег града Норвешке, Тромсоа, и на комплетном архипелагу површине око 61.000 квадратних километара живи само око 3.000 људи.
Како се наводи у поменутој анализи, симптоматично је да су Руси последњих година Свалбард више пута користили за различите провокације које нису биле у складу са међународним уговорима о коришћењу ресурса овог архипелага, а сада је Кремљ оптужио Норвешку за милитаризацију архипелага, стварајући потенцијални изговор за војну акцију.
Свалбард, или Спитсберген, како је још познат, настањен је људима откако су китоловци открили архипелаг у 17. веку, а када су крајем 19. века откривена богата и лако доступна налазишта угља, атрактивност ове локације је драстично повећана, па су светске нације морале одлучити којој ће држави припасти, а победник је била Норвешка, земља која му је најближа, иако удаљена 930 километара.
Свалбардски уговор, потписан 1920. године, даје Норвешкој суверенитет над архипелагом, али такође по споразуму допушта свим другим потписницама да искоришћавају његове природне ресурсе. Међу потписницима је било укупно 48 држава, укључујући САД, Русију и Јапан, али данас то право користе само Русија и Норвешка. Свалбард је, иначе, демилитаризована зона – на шта се Норвешка обавезала уговором, а већина становника ради у рударском сектору.
Трамп почео да лупа шаком о сто
И док Руси ипак за сада само меркају Свалбард, Доналд Трамп све отвореније инсистира на томе да Гренланд постане нова звездица на америчкој застави. „Морамо имати Гренланд! Ако Данска и Европа то не схватају, објаснићемо им”, поручио је председник САД. На такву претњу дански министар спољних послова Ларс Расмусен јуче је поручио да тако не разговарају „блиски савезници”, те да САД може појачати своју безбедност и без преузимања те територије. „Одбрамбени споразум из 1951. САД даје бројне могућности снажнијег војног присуства на Гренланду. Ако је то оно што желите, разговарајмо о томе”, рекао је Расмусен.
Совјетски Савез је деценијама био фокусиран на руднике угља на Свалбарду, за чије потребе је изграђено и читаво село названо Пyрамиден. Међутим, 1998. године руска фирма „Арктикугол” затворила је своје руднике на Свалбарду, а насеље Пyрамиден је напуштено.
Ипак, Русија није потпуно напустила Свалбард. Штавише, последњих година руски званичници и други руски представници организовали су разне активности.
Прво се још 2015. године тадашњи заменик премијера Дмитриј Рогозин – који је био санкционисан од стране Запада – искрцао на Свалбард без допуштења Норвешке и потом се „ругао” Норвежанима на друштвеним мрежама.
Затим су у мају 2023. Руси одржали параду за Дан победе у војном стилу, коју је предводио њихов генерални конзул, да би прошле године директор „Арктикугола” поставио руске заставе у Пyрамидену.
На Свалбарду смештена и светска банка семена
Додатни стратешки значај Свалбарда је свакако и то што се управо у једном од напуштених рудника угља сада налази једна од највећих банака семена на свету. На константној температури од минус 18 степени, чувају се семена десетине хиљада биљних врста из целог света са идејом да се, у случају неке велике природне катастрофе или нуклеарног рата, на овој удаљеној локацији сачувају семена неопходна неким будућим генерацијама у потенцијалној постапокалиптичној ери. Међу семенима која се ту чувају јесте и 96 сорти пшенице, јечма и ражи које је у банку похранио новосадски Институт за ратарство и повртарство.
Сада се Кремљ жали на оно што у Москви називају норвешком милитаризацијом Свалбарда. Наиме, руско министарство спољних послова тврди да Норвежани „супротно међународном правном режиму успостављеном Свалбардским уговором из 1920”, то подручје све више користе за војно и политичко планирање уз учешће САД и НАТО.
Руси такође тврде да „на архипелагу раде објекти двоструке намене, омогућујући, уз цивилне задатке, потенцијално извршавање и војних, укључујући борбене операције на територији трећих земаља.
Норвежани су демантовали наводе који стижу из Русије, тврдећи да нема таквих инсталација ни на једном од острва, и да норвешки морнарички бродови само патролирају водама око архипелага, а норвешке оружане снаге помажу локалним властима у одговору на кризне ситуације, као што се догодило 2017. године, када се управо руски хеликоптер срушио у близини највећег тамошњег града Барентзбурга.
Међутим, питање је колико ће то уверити Русију, чији потези у вези са Свалбардом помало подсећају на активности уочи сукоба у Украјини.
