Самарџић: ЕУ не може више да се шири, то нам поручује Брисел

ЕУ нема капацитета за ширење и ту је главни проблем земаља које имају статус кандидата, оне које преговарају у процесу приступања или земаља који тек треба да започну припреме за приступање, каже Самарџић за Танјуг.

Он међутим констатује да ЕУ истовремено задржава своју политику проширења да би задржала земље на Западном Балкану у сфери утицаја или западног безбедносног система и да је то главни разлог што се нама баве.

Док ЕУ не реформише себе, док не види каква ће бити стратегија, како ће изаћи на крај са врло конкретним питањима буџета, миграција, пандемије, новца и још увек велику кризе у одређеним земаљама због јавних финансија она не може да се шири и то земље овог региона морају да схвате, објашњава Самарџић за Танјуг.

Он каже да је ово је један интерегнум проширења и ЕУ , која би у најмању руку требало да промени своју политику или да промени своју методологију коју је започела а није завршила, каже он и скреће пажњу да, чак чак и Србија и Црна Гора, који су већ дуже времена у процесу приступних преговора, имају једину шансу да приступе, али без чланства.

А то је парадокс јер ви приступате а немате права чланства. Рецимо да сте све испунили и политичке, и оне неранспарентне, и високо политичке услове, и техничке услове, Унија не може да вас прими јер има свој проблем капацитета, сматра Самараџић.

Сматра да све ово за Уније није необично јер су њена политика и њена реторика ужасно парадоксалне.

Види се пуно парадокса у њиховом функционисању и тако они живе 10-12 година. Али ове земље од тога неће имати користи, јер неће бити чланови, каже Самарџић.

На питање како види на поруке које ових дана шаљу бивши званичници ЕУ попут Ерхарда Бусека и Хавијера Солане, о томе да је потребна убрзана интеграција региона у ЕУ, Самараџић каже да је реч о бившим функционерима који немају никакав утицај на одлучиоце у ЕУ.

То што они сада изражавају једну врсту ширине коју нису имали када су били на својим функцијама показује да су они доста комотни да одиграју улогу једног добронамерног грађанина или познатог човека у оквиру ЕУ, каже Самараџић и додаје да јавне расправе и добре жеље немају никакав утицај на реалну политику ЕУ која је јако тврда реалполитика, а што земље у региону морају да схвате.

На питање како тумачи бугарску блокаду на одлуку за почетак преговора ЕУ са Северном Македонијом и да ли је заправо заиста Софија једини кочничар у том процесу, Самарџић каже да се ЕУ ипак поиграла са Скопљем који је чак спровео референдум који није био регуларан само да би откочио приступање у ЕУ.

Ођедном се сада испречила Бугарска. То показује врло осетљив механизам ЕУ. Свака држава од њих 27 има право да поставља услове. То је према позитивном праву за проширење ЕУ коректно и значи да свака држава може да поднесе примедбу или неки елемент за задржавање како њој одговара, објашњава Самарџић.

Како објашњава, свака држава у региону која претендује на чланство изложена је на таквој врсти непредвидљивих услова.

Тај процес је практично неостварљив. Бугарска је закочила Македонију са једним историјским аргументом који нема много везе са условима које Македонија мора да испуни да би преговарала око приступања, али Бугарска на то има право по правилима ЕУ, додаје он.

Процес проширења ЕУ, каже Самарџић, компликован је до те мере да је потпуно немогуће стичи до циља, а то је чланство.

И што се процедуре, и што се капацитета тиче и што се тиче реалне спремности ових држава да приступе. Време које предстоји у наредних неколико година добро је да се замени неком другом политиком која ће бити много реалнија и да ће те држави моћи много функционалније да сарађују са ЕУ зарад свог развоја, својих реформи, па тек касније видети да ли ЕУ има способности да се шири и онда обновити тај процес приступања, закључује Самарџић.