Грубјешић: ЕУ гаси и оно мало ентузијазма за евроинтеграције
БЕОГРАД: То што Европска унија неће отворити ниједно преговарачко поглавље са Србијом, односно што је блокиран разговор о проширењу ЕУ, ствара проблеме Србији, али истовремено руши кредибилитет ЕУ а и гаси и оно мало ентузијазма што постоји за европске интеграције на нашој страни, каже председница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић.
Она наводи да блокада закључака о проширењу могла да има лоше последице по дијалог Београда и Приштине и процес решавања питања Косова.
У питању је преседан који се досад није дешавао. То конкретно значи да Северна Македонија и Албанија неће добити датум за преговоре и отпочети преговоре, да Северна Македонија неће добити преговарачки оквир и то највероватније значи да неће бити заказана међувладина конференција Србија-ЕУ до краја године, напомиње Грубјешићева и додаје да читава атмосфера у Европи не иде у корист проширења.
Она каже да се највећа битка води око европског буџета, блокаде Мађарске и Пољске, да су преговори о Брегзиту у ћорсокаку...
Уз све то имамо и ковид-19, као и последице пандемије. Сведочимо да проширење не стоји високо на агенди чак ни немачког председавања ЕУ што се испрва није очекивало. Све у свему - ово је лоша порука региону која умањује ионако не велики ентузијазам за напредовање и реформе ка Унији али она и подрива кредибилитет саме ЕУ, оцењује Грубјешић.
Она подсећа да је још у јуну, када такође није дошло до отварања поглавља са Србијом, француски председник Емануел Макрон упозорио да би то могло да има лоше последице по дијалог Београда и Приштине и процес решавања питања Косова.
Упитана за утицај неотварања поглавља на дијалог БГ-ПР, каже да може само да понови исто што и Макрон.
Сасвим је извесно да ће уследити недостатак ентузијазма да се брже и храбрије иде ка политичком решењу за Косово, указује Грубјешић.
Каже да Немачка, као најмоћнија чланица ЕУ, није успела да за време свог председавања одблокира процес проширења и ту види највећи проблем.
Бугарска, према њеним речима, јесте званично стопирала преговоре о проширењу региона али Немачка није успела да читав процес одблокира.
Француска и Холандија нису задовољне напретком који је Албанија постигла, у ствари се противе најезди азиланата, тражиоца азила. У случају Северне Македоније су се појавила изненадно историјска питања са Бугарском која никако не би требало да имају везе за проширењем. Билатерални спорови не би смели да утичу на процес проширења, сматра Грубјешићева.
Она каже да тренутно постоји неколико модела за проширење и да ЕУ није донела кључну политичку одлуку о процесу проширења: да ли ће чекати да цео регион постане спреман и примити све ођеданпут или ће наставити као до сада да оцењује земљу по земљу, или ће померати рокове за пријем тако да пријем постане бесконачан.
Каже да се свакако у мору лоших решења мора пронаћи оно да се убрза перспектива пријема у ЕУ јер је већ "европерспектива постала флоскула испражњена од садржаја".
Упитана за сарадњу држава региона које би у недостатку јасније европске перспективе могле да се значајније усредсреде на међусобну сарадњу и регионалну економску интеграцију те оставе иза себе појединачне несугласице и антагонизме, одговара да повезивање и сарадња земаља региона не треба да буду само економски већ и да имају шире аспекте.
Да се иницијатива "мали Шенген" прошири на недостајуће ентитете, Косово, БиХ и Црну Гору. Да се скину све баријере за међусобну трговину и транспорт и да се шест тржишта уједини у једно велико "западнобалканско тржиште". То није замена за чланство али је прави пут и припрема за будуће чланство у ЕУ, закључила је саговорница Танјуга.
