Samardžić: EU ne može više da se širi, to nam poručuje Brisel

EU nema kapaciteta za širenje i tu je glavni problem zemalja koje imaju status kandidata, one koje pregovaraju u procesu pristupanja ili zemalja koji tek treba da započnu pripreme za pristupanje, kaže Samardžić za Tanjug.

On međutim konstatuje da EU istovremeno zadržava svoju politiku proširenja da bi zadržala zemlje na Zapadnom Balkanu u sferi uticaja ili zapadnog bezbednosnog sistema i da je to glavni razlog što se nama bave.

Dok EU ne reformiše sebe, dok ne vidi kakva će biti strategija, kako će izaći na kraj sa vrlo konkretnim pitanjima budžeta, migracija, pandemije, novca i još uvek veliku krize u određenim zemaljama zbog javnih finansija ona ne može da se širi i to zemlje ovog regiona moraju da shvate, objašnjava Samardžić za Tanjug.

On kaže da je ovo je jedan interegnum proširenja i EU , koja bi u najmanju ruku trebalo da promeni svoju politiku ili da promeni svoju metodologiju koju je započela a nije završila, kaže on i skreće pažnju da, čak čak i Srbija i Crna Gora, koji su već duže vremena u procesu pristupnih pregovora, imaju jedinu šansu da pristupe, ali bez članstva.

A to je paradoks jer vi pristupate a nemate prava članstva. Recimo da ste sve ispunili i političke, i one neransparentne, i visoko političke uslove, i tehničke uslove, Unija ne može da vas primi jer ima svoj problem kapaciteta, smatra Samaradžić.

Smatra da sve ovo za Unije nije neobično jer su njena politika i njena retorika užasno paradoksalne.

Vidi se puno paradoksa u njihovom funkcionisanju i tako oni žive 10-12 godina. Ali ove zemlje od toga neće imati koristi, jer neće biti članovi, kaže Samardžić.

Na pitanje kako vidi na poruke koje ovih dana šalju bivši zvaničnici EU poput Erharda Buseka i Havijera Solane, o tome da je potrebna ubrzana integracija regiona u EU, Samaradžić kaže da je reč o bivšim funkcionerima koji nemaju nikakav uticaj na odlučioce u EU.

To što oni sada izražavaju jednu vrstu širine koju nisu imali kada su bili na svojim funkcijama pokazuje da su oni dosta komotni da odigraju ulogu jednog dobronamernog građanina ili poznatog čoveka u okviru EU, kaže Samaradžić i dodaje da javne rasprave i dobre želje nemaju nikakav uticaj na realnu politiku EU koja je jako tvrda realpolitika, a što zemlje u regionu moraju da shvate.

Na pitanje kako tumači bugarsku blokadu na odluku za početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom i da li je zapravo zaista Sofija jedini kočničar u tom procesu, Samardžić kaže da se EU ipak poigrala sa Skopljem koji je čak sproveo referendum koji nije bio regularan samo da bi otkočio pristupanje u EU.

Ođednom se sada isprečila Bugarska. To pokazuje vrlo osetljiv mehanizam EU. Svaka država od njih 27 ima pravo da postavlja uslove. To je prema pozitivnom pravu za proširenje EU korektno i znači da svaka država može da podnese primedbu ili neki element za zadržavanje kako njoj odgovara, objašnjava Samardžić.

Kako objašnjava, svaka država u regionu koja pretenduje na članstvo izložena je na takvoj vrsti nepredvidljivih uslova.

Taj proces je praktično neostvarljiv. Bugarska je zakočila Makedoniju sa jednim istorijskim argumentom koji nema mnogo veze sa uslovima koje Makedonija mora da ispuni da bi pregovarala oko pristupanja, ali Bugarska na to ima pravo po pravilima EU, dodaje on.

Proces proširenja EU, kaže Samardžić, komplikovan je do te mere da je potpuno nemoguće stiči do cilja, a to je članstvo.

I što se procedure, i što se kapaciteta tiče i što se tiče realne spremnosti ovih država da pristupe. Vreme koje predstoji u narednih nekoliko godina dobro je da se zameni nekom drugom politikom koja će biti mnogo realnija i da će te državi moći mnogo funkcionalnije da sarađuju sa EU zarad svog razvoja, svojih reformi, pa tek kasnije videti da li EU ima sposobnosti da se širi i onda obnoviti taj proces pristupanja, zaključuje Samardžić.