Резон: Генеалогија политичког неморала
НОВИ САД: Србију очекује најпрљавија изборна кампања у новијој историји. И то не због власти. Власт у кампању улази с огромним потенцијалом. Они рачунају на велику Вучићеву популарност и резултате - нове болнице, стотине километара ауто-путева, нове пруге, десетине нових фабрика, нова радна места, велике плате. С друге стране, њихови противници, имају вишак личних анимозитета и недостатак било каквог плана.
У таквим условима поуздаће се у сатанизацију свог главног ривала.
Није спорно да се Вучићеви противници већ дуже време користе монтажама! Србија је већ три деценије земља у којој политичка борба представља сурову намештаљку. Држава у којој се до успеха долази тако што се такмаци претварају у црне ђаволе уз помоћ техника којима се исечци истине мешају и пакују с великом дозом лажи као на филмској траци.
Није спорно ни то да српска опозиција живи у нади да ће афере које свакодневно пласирају Вучићу ненаклоњени медији довести до његовог слома.
Није упитан ни податак да се сваког дана случајно, или уз нечију помоћ, јави по једна штеточина која убеђујући јавност да му помаже, заправо одмаже Вучићу.
Није дискутабилна ни чињеница да је опозиција свесна да на изборима не може преузети власт од Вучића.
Спорно је то, шта ће опозиција учинити ако Вучић не наседне ни на једну монтажу! Ако не узврати истом мером! Јесу ли њихови стратези предвидели шта ће урадити ако одбије да дигне руке од свега? Ако не поднесе оставку! Како ћете каналисати своју политичку немоћ? Јесте ли заиста спремни за радикалне потезе како тврдите? Јесте ли спремни да, уколико Вучић не падне на пролеће, како бисте желели, заиста остварите своје претње и власт покушате да освојите уличним насиљем?
Ако јесте, пре свега другог, морате да нам кажете ко вам даје за право да у својим калкулацијама за долазак на власт рачунате на српску крв? Морамо да знамо с чијим разбијеним главама рачунате?
Ваша је обавеза да грађанима кажете које су ваше намере! Све што смо до сада од вас чули су претње реваншизмом, улични обрачуни с напредњацима, рушења, хапшења, преки судови. И протеривање страних инвеститора који не одговарају вашим интересима и интересима западних сила.
Разуверите нас да не бисте затворили руднике мрког угља као што се истопили комплетну војну индустрију у смедеревској железари. Обавежите се да нећете продати термоелектране као што сте због девизних провизија продали цементаре. Обећајте да нећете продати хидроелектране као што сте продали железаре и фабрике стакла. Дајте нам доказе да не бисте у бесцење дали српске шуме као што сте продали прехрамбену индустрију. Заложите више од часне речи да бисмо вам поверовали да не бисте продали градске водоводе, као што сте намеравали да урадите у Новом Саду у периоду од 2009. до 2012. године, када сте потписивали споразуме с француском Веолијом.
Грунтовно гарантујте да нећете продати српске пруге и путеве као што сте продали пољопривредне комбинате и да нећете с Војводином урадити исто што и с Косовом.
И ма колико се уредници три недељника без тиража, једних дневних новина и две телевизије трудили да докажу како је прича о интересима страних сила отрцана пропагандна фраза деснице, не могу оспорити чињеницу да постоји бар пет западних држава којима треба Србија која ништа не производи. Која нема руде, нема енергенте, нема своју струју, нити стратешке фабрике.
Ево доказа! Нико у Србији не зна ко стоји иза информација да су српски градови међу најзагађенијима на планети. Парадоксално је. Српска индустрија никад није била модернија, а ваздух је загађенији него икад. Нове српске фабрике изградили су инвеститори из Европске уније према европским стандардима и правилима. Ниједан медиј, ни они који навијају за власт, нити они који протежирају опозцију, није се чак ни запитао, а камоли истражио како је могуће да те модерне фабрике стварају загађење веће него у време назадне југословенске индустрије, која се морала уништити ради убрзаног економског и еколошког просперитета.
Ако се не зна ко је аутор истраживања о загађености, поуздано се зна да се кампања води по моделу чешке Невладине организације Бенквоч, са седиштем у Прагу, чији су чланови и сарадници и неколико организација из Србије и других држава бивше Југославије. Чешки НВО од 1995. године, од свог оснивања води кампању за затварање комплетне индустрије угља и термоелектрана, на Балкану, а стоје и иза акција забране градње минихидроелектрана. Чешки активисти и њихови партнери, по сопственом признању, представљају групу за притисак која треба да примора владе балканских држава да се одрекну угља као кључног енергетског ресурса и омогуће масовну градњу фабрика на пелет и брикет, по технологију три произвођача из Европске уније.
У агенди Бенквоча су и локалне топлане, које би морале у што скоријем року да ивестирају више десетина милиона евра за прелазак с гаса и мазута на биомасу, као и да издвоје још неколико стотина милиона динара у уградњу филтера, које би такође набављали од неколико произвођача из Европе.
Такође, нико не објашњава на који начини се мери загађеност ваздуха. Ко баждари уређаје? Где их набавља? Ко контролише учитавање? Ко контролише резултате?
Занимљиво је да је Министарство заштите животне средине, док је у њему седео Горан Триван, ишло наруку енергетском лобију са запада, чији је циљ економско слабљење Србије преко затварања рудника угља и термоелектрана на угаљ.
Велики број локалних и државних службеника који се баве заштитом животне средине, раде за лоби који Србију жели да реши главног ресурса - угља, хидроенергије и огревног дрвета.
Зато се паралелно воде две кампање. Једна о стравичном загађењу које изазивају димњаци термоелектрана на угаљ, топлана на угаљ, и више милиона домаћинстава која се зими греју на чврсто гориво и прекомерној сечи шуме. Такође, о Србији се непрестано говори и пише као земљи трећег света која свој профит заснива на сировинама, уместо на готовом производу. Кад Србији одузмете сировине, од ње неће остати ништа осим имена, проћердане историје и лоше будућности. Тврдње о загађивању дрвима и угљем су у директној супротности са чињеницама.
У Србији од 1981. влада тренд масовног напуштања села и пресељења становништва у градове. Према попису становништва из 2011. године, у чак 1.138, од укупно 4.700 насеља, има мање од 500 становника.
Градско становништво чини 59,4 одсто, односно 4.268.996 становника. Чињеница је и да су градске средине углавном урбанизоване, где већина становништва има градско грејање, или се греју на гас. Све старе фабрике су затворене. Оне које су преживеле су приватизовали и модернизовали странци. Из Немачке, Француске, Велике Британије, Словеније. Белгије. Канаде.
Дакле, ако на селима више нико не живи поставља се питање ко онда у тој мери загађује атмосферу?
Драстичног загађења нема, али има намере да се Србија политички потчини преко енергетике. Звучи претерано? Запитајмо се онда како то да су домаће минихидроцентрале ужасне по Србију, а амерички ветропаркови нису?
Уколико би сви кључни ресурси постали туђе власништво, политичке елите у Србији, без обзира на подршку грађана, не би имале други избор осим да послушно испуњавају налоге странаца. Отуда непрестане тврдње о прекомерној, пустахијској сечи шуме и угљу као енергенту без будућности. Кад би Србија остала без рудника угља морала би да затвори десетине хиљада радних места, и да затвори више термоелектрана, термоелектрана-топлана и градских топлана и да струју купује на слободном тржишту. Тиме би постала непријатељ сопственом народу. Сви грађани би морали да плаћају драстично скупљу струју, грејање. И не само то. Троструко скупље би плаћали млеко, хлеб месо и друге животне намирнице.
У међувремену је потврђено да СНС нема правих непријатеља, осим оних унутрашњих.
Било је логично да ће откад је разоткривен прислушни центар у МУП-у, и откад су светла медија и истраге уперени у Дијану Хркаловић и Небојшу Стефановића, престати напади на најближе сараднике Александра Вучића. Али нису! Сви ти напади долазили су, а очигледно је и данас долазе изнутра.
То не значи да је завереничка огранизација мртва. Напротив. То гарантује само једно - добро се прикривају.
Није то интелектуална интуиција. То је планско притајивање. У сигурности победничког тима чекаће на нов миг да се поново активирају и покушају да преузму пологе моћи.
То је супстанца истине и истинска актуелност! И зато је Милош Вучевић поново у праву као пре десет месеци када је тврдио да свако ко отворено није уз Вучића директно подржава оне који су га прислушкивали, пратили му породицу и припремали атентат. Шта је то што Вучевић сада тврди? Његов је став да је Вучић најбољи кандидат за председника и да иза њега отворено треба да стану сви функционери. Вучевићева тврдња је логична и политички пробитачна. С Вучићем као кандидатом СНС убедљиво побеђује у првом кругу. И зато, сваки функционер који отворено не стане иза овог предлога директно ради против Вучића и СНС-а. Али, с обзиром на њихову разједињеност, сукобе и сујету, чак ни то неће помоћи опозицији. Једина монтажа која би њима помогла јесте да СНС не изађе на изборе.
Пише: Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу