Rezon: Genealogija političkog nemorala

U takvim uslovima pouzdaće se u satanizaciju svog glavnog rivala.

Nije sporno da se Vučićevi protivnici već duže vreme koriste montažama! Srbija je već tri decenije zemlja u kojoj politička borba predstavlja surovu nameštaljku. Država u kojoj se do uspeha dolazi tako što se takmaci pretvaraju u crne đavole uz pomoć tehnika kojima se isečci istine mešaju i pakuju s velikom dozom laži kao na filmskoj traci.

Nije sporno ni to da srpska opozicija živi u nadi da će afere koje svakodnevno plasiraju Vučiću nenaklonjeni mediji dovesti do njegovog sloma.

Nije upitan ni podatak da se svakog dana slučajno, ili uz nečiju pomoć, javi po jedna štetočina koja ubeđujući javnost da mu pomaže, zapravo odmaže Vučiću.

Nije diskutabilna ni činjenica da je opozicija svesna da na izborima ne može preuzeti vlast od Vučića.

Sporno je to, šta će opozicija učiniti ako Vučić ne nasedne ni na jednu montažu! Ako ne uzvrati istom merom! Jesu li njihovi stratezi predvideli šta će uraditi ako odbije da digne ruke od svega? Ako ne podnese ostavku! Kako ćete kanalisati svoju političku nemoć?  Jeste li zaista spremni za radikalne poteze kako tvrdite? Jeste li spremni da, ukoliko Vučić ne padne na proleće, kako biste želeli, zaista ostvarite svoje pretnje i vlast pokušate da osvojite uličnim nasiljem?

Ako jeste, pre svega drugog, morate da nam kažete ko vam daje za pravo da u svojim kalkulacijama za dolazak na vlast računate na srpsku krv? Moramo da znamo s čijim razbijenim glavama računate?

Vaša je obaveza da građanima kažete koje su vaše namere! Sve što smo do sada od vas čuli su pretnje revanšizmom, ulični obračuni s naprednjacima, rušenja, hapšenja, preki sudovi. I proterivanje stranih investitora koji ne odgovaraju vašim interesima i interesima zapadnih sila.

Razuverite nas da ne biste zatvorili rudnike mrkog uglja kao što se istopili kompletnu vojnu industriju u smederevskoj železari. Obavežite se da nećete prodati termoelektrane kao što ste zbog deviznih provizija prodali cementare. Obećajte da nećete prodati hidroelektrane kao što ste prodali železare i fabrike stakla. Dajte nam dokaze da ne biste u bescenje dali srpske šume kao što ste prodali prehrambenu industriju. Založite više od časne reči da bismo vam poverovali da ne biste prodali gradske vodovode, kao što ste nameravali da uradite u Novom Sadu u periodu od 2009. do 2012. godine, kada ste potpisivali sporazume s francuskom Veolijom.

Gruntovno garantujte da nećete prodati srpske pruge i puteve kao što ste prodali poljoprivredne kombinate i da nećete s Vojvodinom uraditi isto što i s Kosovom.

I ma koliko se urednici tri nedeljnika bez tiraža, jednih dnevnih novina i dve televizije trudili da dokažu kako je priča o interesima stranih sila otrcana propagandna fraza desnice, ne mogu osporiti činjenicu da postoji bar pet zapadnih država kojima treba Srbija koja ništa ne proizvodi. Koja nema rude, nema energente, nema svoju struju, niti strateške fabrike.

Evo dokaza! Niko u Srbiji ne zna ko stoji iza informacija da su srpski gradovi među najzagađenijima na planeti. Paradoksalno je. Srpska industrija nikad nije bila modernija, a vazduh je zagađeniji nego ikad. Nove srpske fabrike izgradili su investitori iz Evropske unije prema evropskim standardima i pravilima. Nijedan medij, ni oni koji navijaju za vlast, niti oni koji protežiraju opozciju, nije se čak ni zapitao, a kamoli istražio kako je moguće da te moderne fabrike stvaraju zagađenje veće nego u vreme nazadne jugoslovenske industrije, koja se morala uništiti radi ubrzanog ekonomskog i ekološkog prosperiteta. 

Ako se ne zna ko je autor istraživanja o zagađenosti, pouzdano se zna da se kampanja vodi po modelu češke Nevladine organizacije Benkvoč, sa sedištem u Pragu, čiji su članovi i saradnici i nekoliko organizacija iz Srbije i drugih država bivše Jugoslavije. Češki NVO od 1995. godine, od svog osnivanja vodi kampanju za zatvaranje kompletne industrije uglja i termoelektrana, na Balkanu, a stoje i iza akcija zabrane gradnje minihidroelektrana. Češki aktivisti i njihovi partneri, po sopstvenom priznanju, predstavljaju grupu za pritisak koja treba da primora vlade balkanskih država da se odreknu uglja kao ključnog energetskog resursa i omoguće masovnu gradnju fabrika na pelet i briket, po tehnologiju tri proizvođača iz Evropske unije.

U agendi Benkvoča su i lokalne toplane, koje bi morale u što skorijem roku da ivestiraju više desetina miliona evra za prelazak s gasa i mazuta na biomasu, kao i da izdvoje još nekoliko stotina miliona dinara u ugradnju filtera, koje bi takođe nabavljali od nekoliko proizvođača iz Evrope.

Takođe, niko ne objašnjava na koji načini se meri zagađenost vazduha. Ko baždari uređaje? Gde ih nabavlja? Ko kontroliše učitavanje? Ko kontroliše rezultate?

Zanimljivo je da je Ministarstvo zaštite životne sredine, dok je u njemu sedeo Goran Trivan, išlo naruku energetskom lobiju sa zapada, čiji je cilj ekonomsko slabljenje Srbije preko zatvaranja rudnika uglja i termoelektrana na ugalj.

Veliki broj lokalnih i državnih službenika koji se bave zaštitom životne sredine, rade za lobi koji Srbiju želi da reši glavnog resursa - uglja, hidroenergije i ogrevnog drveta.

Zato se paralelno vode dve kampanje. Jedna o stravičnom zagađenju koje izazivaju dimnjaci termoelektrana na ugalj, toplana na ugalj, i više miliona domaćinstava koja se zimi greju na čvrsto gorivo i prekomernoj seči šume. Takođe, o Srbiji se neprestano govori i piše kao zemlji trećeg sveta koja svoj profit zasniva na sirovinama, umesto na gotovom proizvodu. Kad Srbiji oduzmete sirovine, od nje neće ostati ništa osim imena, proćerdane istorije i loše budućnosti. Tvrdnje o zagađivanju drvima i ugljem su u direktnoj suprotnosti sa činjenicama.

U Srbiji od 1981. vlada trend masovnog napuštanja sela i preseljenja stanovništva u gradove. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u čak 1.138, od ukupno 4.700 naselja, ima manje od 500 stanovnika.

Gradsko stanovništvo čini 59,4 odsto, odnosno 4.268.996 stanovnika. Činjenica je i da su gradske sredine uglavnom urbanizovane, gde većina stanovništva ima gradsko grejanje, ili se greju na gas. Sve stare fabrike su zatvorene. One koje su preživele su privatizovali i modernizovali stranci. Iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Slovenije. Belgije. Kanade.

Dakle, ako na selima više niko ne živi postavlja se pitanje ko onda u toj meri zagađuje atmosferu?

Drastičnog zagađenja nema, ali ima namere da se Srbija politički potčini preko energetike. Zvuči preterano? Zapitajmo se onda kako to da su domaće minihidrocentrale užasne po Srbiju, a američki vetroparkovi nisu?

Ukoliko bi svi ključni resursi postali tuđe vlasništvo, političke elite u Srbiji, bez obzira na podršku građana, ne bi imale drugi izbor osim da poslušno ispunjavaju naloge stranaca. Otuda neprestane tvrdnje o prekomernoj, pustahijskoj seči šume i uglju kao energentu bez budućnosti. Kad bi Srbija ostala bez rudnika uglja morala bi da zatvori desetine hiljada radnih mesta, i da zatvori više termoelektrana, termoelektrana-toplana i gradskih toplana i da struju kupuje na slobodnom tržištu. Time bi postala neprijatelj sopstvenom narodu. Svi građani bi morali da plaćaju drastično skuplju struju, grejanje. I ne samo to. Trostruko skuplje bi plaćali mleko, hleb meso i druge životne namirnice.

U međuvremenu je potvrđeno da SNS nema pravih neprijatelja, osim onih unutrašnjih.

Bilo je logično da će otkad je razotkriven prislušni centar u MUP-u, i otkad su svetla medija i istrage upereni u Dijanu Hrkalović i Nebojšu Stefanovića, prestati napadi na najbliže saradnike Aleksandra Vučića. Ali nisu! Svi ti napadi dolazili su, a očigledno je i danas dolaze iznutra.

To ne znači da je zaverenička ogranizacija mrtva. Naprotiv. To garantuje samo jedno - dobro se prikrivaju.

Nije to intelektualna intuicija. To je plansko pritajivanje. U sigurnosti pobedničkog tima čekaće na nov mig da se ponovo aktiviraju i pokušaju da preuzmu pologe moći.

To je supstanca istine i istinska aktuelnost! I zato je Miloš Vučević ponovo u pravu kao pre deset meseci kada je tvrdio da svako ko otvoreno nije uz Vučića direktno podržava one koji su ga prisluškivali, pratili mu porodicu i pripremali atentat. Šta je to što Vučević sada tvrdi? Njegov je stav da je Vučić najbolji kandidat za predsednika i da iza njega otvoreno treba da stanu svi funkcioneri. Vučevićeva tvrdnja je logična i politički probitačna. S Vučićem kao kandidatom SNS ubedljivo pobeđuje u prvom krugu. I zato, svaki funkcioner koji otvoreno ne stane iza ovog predloga direktno radi protiv Vučića i SNS-a. Ali, s obzirom na njihovu razjedinjenost, sukobe i sujetu, čak ni to neće pomoći opoziciji. Jedina montaža koja bi njima pomogla jeste da SNS ne izađe na izbore.

Piše: Milorad Bojović

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću