Иштван Пастор: Вредност војвођанског друштва у парламентарном раду

“По садашњем стању ствари, до краја године ћемо успети да завршимо и један веома важан корак, који по свом значају прелази пословнички оквир, а односи се на надоградњу правила о равноправној употреби језика у службеној употреби”, наводи Пастор, који је и председник Савеза војвођанских Мађара.

О чему се ради?

“То значи да ћемо изменити Пословник тако да би од 1. јула 2018. сваком посланику, који изрази потребу и жељу, било омогућено да, осим на српском, добије писани материјал који се појављује у укупној процедури рада парламента и на било којем другом језику у службеној употреби.”

Да ли Скупштина има кадрове за превођење, обзиром на то да део „Службеног листа”, одлуком Скупштине Војводине, више не излази на мађарском језику управо због тога што Покрајина нема довољно преводилаца за тај обиман посао?

“Та одлука о „Службеном листу” је политички злоупотребљена од оних којима је само лоше добро. Али, мислим да том одлуком за коју ме питате није ускраћено ничије право на коришћење матерњег језика који је у службеној употреби. Управо смо из тих разлога оставили пола године од дана усвајања и ступања на снагу до примене измена Пословника да бисмо видели за које језике су посланици заинтересовани јер ће морати о томе да дају изјаву. На основу тога ћемо видети да ли ће бити потребно преводити на све језике.

С друге стране, треба нам одређено време да у односу на језике за које се буде показало интересовање направимо кадровску, персоналну позадину. За то је предвиђен buyеtski оквир и постоји политичка суштинска отвореност и намера. Сигурно ћемо успети у то пола године да створимо услове да тој обавези удовољимо. То питање доживљавам много значајнијим него што је сам пословнички оквир јер је то употпуњавање те равноправности о којој стално говоримо као вредности војвођанског друштва. Што се тиче употребе службеног језика у парламентарном раду, мислим да ћемо тим кораком готово употпунити равноправност у употреби језика у службеној употреби.”

Како оцењујете рад и атмосферу у Скупштини Војводине?

“Морам рећи да имамо стабилну коалицију на покрајинском нивоу и што се тиче парламента и што се тиче Покрајинске владе. Коалиција функционише, рекао бих, беспрекорно, на бази отворености, међусобног поштовања и заједничког учешћа у ношењу терета одговорности. Мислим да је то изузетно важно у овим турбулентним временима, када има толико ствари с којима политика мора да се избори. Мислим да се у ову годину и по, откад су парламент у овом саставу и влада у овом политичком персоналном саставу, реализује оно што је истакнуто у почетку мандата као некакав заједнички циљ.

Награда „Дунав” за оснаживање војвођанских Мађара



Председнику СВМ-а Иштвану Пастору у Будимпешти је додељена награда „Дунав” истоимене медијске куће за допринос опстанку и оснаживању Мађара у Војводини. Заменик премијера Мађарске Жолт Шемјен је истакао да је Пастор један од најхаризматичнијих политичара у Карпатском басену и да има визију о томе шта је потребно војвођанским Мађарима за опстанак и оснаживање.   

“Веома сам почаствован наградом”, каже Пастор.”Почаствован сам и због тога што су навели околности који су карактерисали некакав мој напор у протеклих десет година од када сам председник СВМ-а у односу на оснаживање војвођанске мађарске заједнице као дела укупне нације. Поносан сам и на све то што смо заједно успели да урадимо на побољшању односа између државе Србије и Мађарске око затварање болних тачака заједничке историје. Награда је тако делимично признање мени, а делимично странци и свим људима који су били партнери у постизању тих резултата, а листа тих партнера прелази оквире мађарске заједнице у Војводини.”

Нећу да кажем да се реализује у потпуности, али се реализује у складу с могућностима, у складу с оним што је било могуће очекивати. Парламент није значајан само због тога што заседа у пленуму него је значајан и због тога што је институција или орган који привлачи пажњу осталих регија и неких држава. У овој години имали смо значајан број веома високих делегација које су посетиле Скупштину. Без амбиције да набрајање буде потпуно, имали смо у посети председнике парламената Турске, Црне Горе, немачке покрајине Хесен, затим делегације из суседних земаља – из Жупанија Арад, Чонгрд, Бач-Кишкун... С друге стране, имали смо на дестине различитих конференција којима смо били домаћини, а бити домаћин не значи само обезбеђивање простора за одржавање конференције него и могућност изговарања реченица, презентовања парламента и Војводине. Тако да и у том смислу мислим да је ова година била релативно успешна. Ја сам задовољан.”     

Како видите Војводину, шта је урађено за ову годину?

“Мислим да има доста ствари који су практично покренуте и започете да се реализују. Видим систематичан приступ у припремању и реализацији пројеката. Ту не мислим само на те мегапројекте попут изградње зграде РТВ-а, него и на низ можда по обиму мањих инвестиција у образовању, здравству, у којима су учињени веома значајни искораци у овој години и што се тиче финансијског оквира и стварања услова за нормалнији рад у образовању и здравству. С друге стране, мислим да се много енергије потрошило и троши с правом на економску сферу, на привлачење пажње потенцијалних инвеститора и стварање услова за запошљавање и привредни раст. Тако да мислим да је ова година, без озбира на то што није била идеална, била успешна.”

Да ли имате сазнања о томе докле се стигло у разговорима о закону о финансирању Војводине?

“Не постоји ништа бомбастично ново. Ја сам се у протеклим годинама перманентно залагао за уређивање питања надлежности и финансирања Војводине и у том мом односу, ни као председника станке ни као предсеедника Скупштине Војводине, ништа се није променило и ништа се неће ни променити. Спреман да се по потреби укључим у рад на закону. У последњих неколико дана сам чуо доста изјава у односу на општу спремност решавања тог питања. Направићемо пудинг-пробу па ћемо видети. Надам се да ћемо напокон и успети да решимо то питање. Мислим да је то страшно важно, не само због тога што нам је усвајање закона уставна обавеза него због тога што значи предвидљивост и могућност бољег планирања. Закон значи стварање ситуације чистог рачуна и јасно дефинисање ко какве обавезе и ко какву одговорност има и ко шта треба да финансира.”

 Ержебет Марјанов