Ištvan Pastor: Vrednost vojvođanskog društva u parlamentarnom radu

“Po sadašnjem stanju stvari, do kraja godine ćemo uspeti da završimo i jedan veoma važan korak, koji po svom značaju prelazi poslovnički okvir, a odnosi se na nadogradnju pravila o ravnopravnoj upotrebi jezika u službenoj upotrebi”, navodi Pastor, koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

O čemu se radi?

“To znači da ćemo izmeniti Poslovnik tako da bi od 1. jula 2018. svakom poslaniku, koji izrazi potrebu i želju, bilo omogućeno da, osim na srpskom, dobije pisani materijal koji se pojavljuje u ukupnoj proceduri rada parlamenta i na bilo kojem drugom jeziku u službenoj upotrebi.”

Da li Skupština ima kadrove za prevođenje, obzirom na to da deo „Službenog lista”, odlukom Skupštine Vojvodine, više ne izlazi na mađarskom jeziku upravo zbog toga što Pokrajina nema dovoljno prevodilaca za taj obiman posao?

“Ta odluka o „Službenom listu” je politički zloupotrebljena od onih kojima je samo loše dobro. Ali, mislim da tom odlukom za koju me pitate nije uskraćeno ničije pravo na korišćenje maternjeg jezika koji je u službenoj upotrebi. Upravo smo iz tih razloga ostavili pola godine od dana usvajanja i stupanja na snagu do primene izmena Poslovnika da bismo videli za koje jezike su poslanici zainteresovani jer će morati o tome da daju izjavu. Na osnovu toga ćemo videti da li će biti potrebno prevoditi na sve jezike.

S druge strane, treba nam određeno vreme da u odnosu na jezike za koje se bude pokazalo interesovanje napravimo kadrovsku, personalnu pozadinu. Za to je predviđen buyetski okvir i postoji politička suštinska otvorenost i namera. Sigurno ćemo uspeti u to pola godine da stvorimo uslove da toj obavezi udovoljimo. To pitanje doživljavam mnogo značajnijim nego što je sam poslovnički okvir jer je to upotpunjavanje te ravnopravnosti o kojoj stalno govorimo kao vrednosti vojvođanskog društva. Što se tiče upotrebe službenog jezika u parlamentarnom radu, mislim da ćemo tim korakom gotovo upotpuniti ravnopravnost u upotrebi jezika u službenoj upotrebi.”

Kako ocenjujete rad i atmosferu u Skupštini Vojvodine?

“Moram reći da imamo stabilnu koaliciju na pokrajinskom nivou i što se tiče parlamenta i što se tiče Pokrajinske vlade. Koalicija funkcioniše, rekao bih, besprekorno, na bazi otvorenosti, međusobnog poštovanja i zajedničkog učešća u nošenju tereta odgovornosti. Mislim da je to izuzetno važno u ovim turbulentnim vremenima, kada ima toliko stvari s kojima politika mora da se izbori. Mislim da se u ovu godinu i po, otkad su parlament u ovom sastavu i vlada u ovom političkom personalnom sastavu, realizuje ono što je istaknuto u početku mandata kao nekakav zajednički cilj.

Nagrada „Dunav” za osnaživanje vojvođanskih Mađara



Predsedniku SVM-a Ištvanu Pastoru u Budimpešti je dodeljena nagrada „Dunav” istoimene medijske kuće za doprinos opstanku i osnaživanju Mađara u Vojvodini. Zamenik premijera Mađarske Žolt Šemjen je istakao da je Pastor jedan od najharizmatičnijih političara u Karpatskom basenu i da ima viziju o tome šta je potrebno vojvođanskim Mađarima za opstanak i osnaživanje.   

“Veoma sam počastvovan nagradom”, kaže Pastor.”Počastvovan sam i zbog toga što su naveli okolnosti koji su karakterisali nekakav moj napor u proteklih deset godina od kada sam predsednik SVM-a u odnosu na osnaživanje vojvođanske mađarske zajednice kao dela ukupne nacije. Ponosan sam i na sve to što smo zajedno uspeli da uradimo na poboljšanju odnosa između države Srbije i Mađarske oko zatvaranje bolnih tačaka zajedničke istorije. Nagrada je tako delimično priznanje meni, a delimično stranci i svim ljudima koji su bili partneri u postizanju tih rezultata, a lista tih partnera prelazi okvire mađarske zajednice u Vojvodini.”

Neću da kažem da se realizuje u potpunosti, ali se realizuje u skladu s mogućnostima, u skladu s onim što je bilo moguće očekivati. Parlament nije značajan samo zbog toga što zaseda u plenumu nego je značajan i zbog toga što je institucija ili organ koji privlači pažnju ostalih regija i nekih država. U ovoj godini imali smo značajan broj veoma visokih delegacija koje su posetile Skupštinu. Bez ambicije da nabrajanje bude potpuno, imali smo u poseti predsednike parlamenata Turske, Crne Gore, nemačke pokrajine Hesen, zatim delegacije iz susednih zemalja – iz Županija Arad, Čongrd, Bač-Kiškun... S druge strane, imali smo na destine različitih konferencija kojima smo bili domaćini, a biti domaćin ne znači samo obezbeđivanje prostora za održavanje konferencije nego i mogućnost izgovaranja rečenica, prezentovanja parlamenta i Vojvodine. Tako da i u tom smislu mislim da je ova godina bila relativno uspešna. Ja sam zadovoljan.”     

Kako vidite Vojvodinu, šta je urađeno za ovu godinu?

“Mislim da ima dosta stvari koji su praktično pokrenute i započete da se realizuju. Vidim sistematičan pristup u pripremanju i realizaciji projekata. Tu ne mislim samo na te megaprojekte poput izgradnje zgrade RTV-a, nego i na niz možda po obimu manjih investicija u obrazovanju, zdravstvu, u kojima su učinjeni veoma značajni iskoraci u ovoj godini i što se tiče finansijskog okvira i stvaranja uslova za normalniji rad u obrazovanju i zdravstvu. S druge strane, mislim da se mnogo energije potrošilo i troši s pravom na ekonomsku sferu, na privlačenje pažnje potencijalnih investitora i stvaranje uslova za zapošljavanje i privredni rast. Tako da mislim da je ova godina, bez ozbira na to što nije bila idealna, bila uspešna.”

Da li imate saznanja o tome dokle se stiglo u razgovorima o zakonu o finansiranju Vojvodine?

“Ne postoji ništa bombastično novo. Ja sam se u proteklim godinama permanentno zalagao za uređivanje pitanja nadležnosti i finansiranja Vojvodine i u tom mom odnosu, ni kao predsednika stanke ni kao predseednika Skupštine Vojvodine, ništa se nije promenilo i ništa se neće ni promeniti. Spreman da se po potrebi uključim u rad na zakonu. U poslednjih nekoliko dana sam čuo dosta izjava u odnosu na opštu spremnost rešavanja tog pitanja. Napravićemo puding-probu pa ćemo videti. Nadam se da ćemo napokon i uspeti da rešimo to pitanje. Mislim da je to strašno važno, ne samo zbog toga što nam je usvajanje zakona ustavna obaveza nego zbog toga što znači predvidljivost i mogućnost boljeg planiranja. Zakon znači stvaranje situacije čistog računa i jasno definisanje ko kakve obaveze i ko kakvu odgovornost ima i ko šta treba da finansira.”

 Eržebet Marjanov