Иштван Пастор: Симболи Војводине нису проблем

Први човек највишег представничког дома АПВ оцењује да ће Скупштина радити уобичајеним темпом и да ће месечно одржати најмање једну седницу.

– То зависи од Покрајинске владе колико ће бити иницијатива за скупштинску расправу. А очекујем да ће тих иницијатива бити и да ће резултати рада Владе у виду предлога скупштинских одлука перманентно стизати. Све је спремно и нема разлога да Скупштина Војводине не да пун допринос решавању свих оних питања која би требало да се реше – навео је Пастор, који је и лидер Савеза воијвођанских Мађара.

Шта ће бити тема на првој јесењој седници?

– За 15. септембар ћу заказати седницу Скупштине Војводине. На тој ћемо седници, у складу са ранијим најавама, донети покрајинску скупштинску одлуку о начину коришћења симбола и традиционалних симбола. Предлог те скупштинске одлуке ће сутра утврдити скупштински Одбор за уставно-правна питања. Осим тога на тој првој седници ће бити на дневном реду и извештај о реализацији покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине за првих шест месеци, затим извештаји неких покрајинских институција који пре годишњих одмора нису били достављени Скупштини, биће и неких кадровских питања, а предвиђена је и верификација текста парафираног споразума између АП Војводине и Алматске области. Пред крај месеца вероватно ће бити још једна седница, на којој ће бити разматрана одлука о изменама и допунама покрајинског буџета за 2016. годину.

Као председник Одбора за питање уставно-правног положаја АПВ, који је надлежан да утврди предлог одлуке о коришћењу симбола и традиционалних симбола Војводине, шта можете да кажете о том документу?

– У текстуалном смислу је идентичан са ранијим предлогом. Мислим да је то добро. Став Одбора не могу да прејудицирам, али могу да претпоставим да ће подржати нацрт, односно да ће га претворити у предлог и пласирати према Скупштини, тако да у том смислу не очекујем ништа бомбастично. На крају крајева, морам да подсетим да је око тог текста практично постигнута сагласност у претходном сазиву. Она није била потпуна, па из тог разлога претпостављам да ни сада неће бити потпуна, али ће бити сигурно задовољавајућа у квантитативном смислу да би се предлог утврдио и да би се одлука на Скупштини донела - а треба, подсетићу, да буде донета двотрећинском већином од укупног броја посланика.

Поједине политичке странаке у Скупштини Војводине сматрају да покрајина не треба да има два симбола и да је довољан само један. Шта мислите о томе?

– То питање је решено Статутом, који је усвојен. Статут каже да Војводина има симболе и традиционалне симболе. Према томе, може се о томе разговарати, али је тај разговор нерационалан, јер имамо утврђену ситуацију. Ово што ми сада радимо није увођење нечега новог, него је то у суштини спровођење Статута одлуком о начину употребе симбола. Значи, ми овом одлуком не уводимо симболе него само уређујемо начин њиховог коришћења. Ја разумем нечију потребу да то питање исполитизује, али што се тиче слободе одлучивања, она је у значајној мери ограничена чињеницом да је то питање Статутом већ уређено. Можемо да разговарамо и о броју симбола, али Војводина је регија или територија у којој имате веома велики број симбола. Не само два, него много више. Хоћу да укажем на то да према позитивном законодавству Републике Србије свака национална заједница кроз свој национални савет има право да утврди симбол националне заједнице. И то је урађено. То је потпуно легитимно и легално. Те симболе држава чува својом силом на исти начин као што чува државне симболе. Ако, примера ради, ми Мађари имамо право да утврдимо симбол мађарске заједнице одлуком националног савета, што смо и учинили пре 10 година, и тај симбол чува држава Република Србије пуним капацитетом своје силе, онда не видим да прича о броју симболима може свести на дилему да ли су Војводини превише два симбола. Мислим да је то много много шире питање и ја то доживљавам на такав начин. Дакле, не видим никакав проблем у томе што, поред симбола, Војводина има и традиционалне симболе.

Има размишљања у покрајинском парламенту и о томе да Статут није у складу са Уставом и да га треба га мењати. Да ли делите такво мишљење?

– У та размишљања не желим да улазим. То је питање које може перманентно да се појављује, али оно што је сигурно то је да ми сада имамо Статут. Усвојен је у процедури, која је била стручно утемељена и која је укључивала све актере тадашње политичке сцене. Статут је практично резултат веома широког компромиса, који је тражен у фази утврђивања самог текста. Статут је практично прошао процедуру у Скупштини АП Војводине и у Народној скупштини Републике Србије. Ако неко сматра да је Статут неуставан, нека изволи и покрене поступак, зна се како се неуставност утврђује. Док се то не деси, тај текст је на снази и мора да се примењује.

Недавно је Савез војвођанских Мађара потписао коалициони споразум са Српском напредном странком. Да ли сте задовољни?

– Максимално сам задовољан. С једне стране због тога што на партнерски начин настављамо сарадњу са СНС, коју смо започели пре нешто више од две године, и мислим да је то генерално гледано можда најбитније. У оваквим околностима, у оваквим турбулентним временима, партнерски однос јесте нешто што је велика вредност. И ја сам пре свега задовољан због тога што смо успели да сачувамо тај партнерски однос. Ми смо потписали споразум за државни ниво, али смо практично партнери на свим нивоима. То је би циљ, то је било опредељење Савеза војвођанских Мађара и мислим да је важно да се опредељење реализовало и настављамо ту сарадњу коју смо започели.

На крају крајева ја сам за такав потез тражио и легитимитет кроз изборе, јер смо пре избора јасно и гласно рекли шта намеравамо да радимо после избора. С друге стране желим да кажем и да је за нас прихватљиво опредељење, које смо имали прилику да чујемо у експозеу премијера. Дакле, трудићемо се да од нашег споразума реализујемо што више могуће, као што ћемо се трудити да будемо партнер у реализацији свега онога што је у експозеу речено. Јер, партнерство је у суштини то. Оно што је било основно тежиште у експозеу, то су опредељења која се подударају са интересима Мађара који живе на овом простору. Тако да не видим потребу за раздвајање и разговоре на тему „ми и они” – јер су интереси потпуно исти.

Ержебет Марјанов

Закон о финансирању Војводине је животно питање

Да ли имате приближније информације о томе када ће Војводина добити закон о финансирању?

– Волео бих да то уследи што пре, ако ништа друго због тога да човек не мора стално да се враћа на ту тему. Мислим да постоје сви потребни предуслови у политичком смислу да то уследи релативно брзо.

Шта је релативно брзо?

– Ја то не могу да дефинишем сада. Мислим да би било добро да то уследи у току ове године како би имали јаснију ситуацију и како би релаксирали ту причу у генералном смислу. То није само политичко питање, него истовремено и функционално и животно питање да знамо која су та средства, који су ти оквири којима се располаже. То је неопходно да би се могли планирати и програми.