НАКИТ ЗА МАМЕ Суботичанка прави модне детаље од МАЈЧИНОГ МЛЕКА! Ибоја ради и са полудрагим камењем, а по овоме је најпрепознатљивија

Ибоља Маринковић, мајка двоје деце, својим рукама ствара предмете који спајају прошлост и садашњост – од древне вештине обликовања метала до савременог концепта чувања успомена у накиту од мајчиног млека.

У њеном топлом суботичком дому, који је претворила у радионицу, сваки кутак одише креативношћу. Полице су испуњене дрвима живота израђеним од бакарне жице, док су витрине украшене јединственим комадима накита који чувају најинтимније породичне успомене. Ова модерна занатлијка својим радом доказује да традиционалне вештине могу добити ново значење у 21. веку.

– Продаја накита од мајчиног млека и рад са дрветом среће постали су препознатљиви делови мог заната. Реакције људи на накит са мајчиним млеком су врло разнолике – док је већина коментара позитивна и одушевљена, с времена на време наиђем и на негативне реакције. Неки сматрају ову врсту накита морбидном, али то ме не спречава да наставим са радом који волим. Овај накит за многе представља дубоку емотивну вредност, повезивање са вољеним особама, а и успомене на посебне тренутке живота. Најчешће траже комаде са млеком и косом, који су симболични и лични – објашњава Маринковић, док пажљиво ради на новом комаду накита.

Процес израде оваквог накита захтева посебну вештину и стрпљење. Сваки комад пролази кроз сложен поступак обраде, где се мајчино млеко посебном техником претвара у трајни материјал који се може уградити у накит.

– Што се тиче производа од полудрагих камења, најтраженији су привесци за кључеве и дрво живота на потковици – иновативна декорација која није само украс, већ и симбол среће и заштите. Дрво живота, посебно на потковици, има дубоко значење, јер спаја снагу природе и симболику среће, што чини овај производ врло посебним за многе људе. Сви ови комади нису само предмети, већ носе са собом емотивне вредности које стварају посебну повезаност са њиховим власницима – наставља она.

Најновији израз њене креативности манифестује се кроз рад са бакарном жицом, традиционалним материјалом који у њеним рукама добија нови живот.

– Идеју сам добила пре пар година када сам себи хтела да направим зидну декорацију. Допало ми се и почела са другима да прави дрво среће или живота од бакарне жице. Ову идеју сам видела на тик току и одмах сам знала да желим тиме да се бавим. Није тешко само је потребно пуно стрпљења – прича Маринковић, док спретним прстима обликује бакарну жицу у елегантне спирале.

Израда предмета од бакарне жице представља посебну врсту уметности која захтева прецизност и посвећеност.

– Све радим ручно и кристале нижем један по један. У једном, рецимо великом дрвету који направим потребно је три ланчића од 80 центиметара и потребно ми је око осам сати посла. Док за мало дрво је потребан ланчић од 80 центиметара и потребно ми је два сата – објашњава она процес који подсећа на древне занатлијске технике.

Међутим, Ибољина креативност не зауставља се само на уметничком изразу. Лично искуство навело ју је да размишља и о практичним решењима за проблеме са којима се суочавају рањиве групе у нашем друштву.

– На ову идеју сам дошла пре неколико година када сам спасила живот својој мајци која је глувонема од рођења. Била сам поред ње када јој је слошило и ја сам била та која је позвала хитну помоћ. Тада сам почела да размишљам о томе како људи са инвалидитетом или ако су глуви и наглуви позову хитну помоћ када им је потребна. Тако сам дошла на идеју да се направи апликација која би им помогла – објашњава она.

Сваки предмет који изађе из Ибољине радионице носи печат аутентичности и посвећености. Било да је реч о дрвету живота савијеном од бакарне жице, накиту који чува најдрагоценије успомене или идеји за апликацију која може спасити животе, њен рад представља мост између традиционалних занатских вештина и потреба модерног доба.

Док посматра своје завршене радове поређане на полицама, Ибоља размишља о будућности занатства у дигиталном добу. Њени предмети доказују да традиционалне вештине могу не само преживети, већ и цвјетати у модерном контексту, посебно када се комбинују са иновативним идејама и дубоким разумевањем људских потреба.

У времену када се чини да машине преузимају примат над ручним радом, прича Ибоље Маринковић подсећа нас на непроцењиву вредност занатског умећа и људске креативности. Њени радови нису само предмети – они су материјални доказ да традиционалне вештине, када се прилагоде савременим потребама, могу створити нешто јединствено и вредно.

Текст и фото: С.Иршевић

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.