НАШИ СУГРАЂАНИ – АЛЕКСАНДРА ШУШЊАР, АУТОР БРЕНДА „DASHA CLAY” Сваки комад накита је уникатан, а ЉУБАВ ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ САТКАНО У ТА МАЛА ПАРЧАД ГЛИНЕ
Љубав према уметности, креативном и генерално ручном раду код наше суграђанке Александре Шушњар (29) постојала је од детињства, будући да све што јој је било потребно за игру правила је сама.
Године су се слагале једна на другу, фина моторика се све више развијала, а како јој обично низање перли није било довољно занимљиво, Александра је пожелела да нешто истински ствара, те се окренула полимерној глини и почела да прави накит и бренд „Dasha clay”.
– Идеја се родила пре десетак година, пред почетак студија, али тада је полимерна глина била врло мало заступљена на нашем тржиту и све је морало да чека боље време – присећа се наша саговорница, иначе мастер инжењер пољопривреде и докторанд на Пољопривредном факултету у Новом Саду. – Као и за многе друге који су започели неки мали бизнис или хоби, тако је и за мене период ковида и карантина био прекретница. То ме је подстакло на поновно размишљање о томе да је потребно наћи нешто чиме се може попунити слободно време. Тако се на лето 2021. године мисао о полимерној глини вратила и поново ме заинтересовала.
И од тада настаје магија коју чини прегршт ситних и предано прављених детаља и делова, који се склапају и чине уникатну целину у виду цветних минђуша, огрлица, брошева, обележивача за књиге...
Највише ме инспирише природа, јер сам и сама у души природњак с уметничким афинитетима, па већину накита карактерише управо мноштво детаља, боја, цветића и листића (Александра Шушњар)
– Сада могу рећи да су први радови били на нивоу дечјих креација, као и све чему се приступа без неког претходног знања, а посебно искуства. А како након печења полимерне глине нема поправке, ти комади које сам направила остали су као сведоци првих корака и доказ да су за сваки напредак неопходни рад, труд, истрајност и давање себе – прича Александра, да би убрзо након тих првих покушаја, а на наговор супруга, отворила налог на Инстаграму и почела да дели све на чему ради.
Како с временом израда бива све лакша, сам процес постаје све веће задовољство и прилика да „оно мало слободног времена за себе” креаторка проведе у раду који је испуњава.
– То су тренуци када могу да одлутам мислима далеко, да се опустим и да стварам шта год замислим. Највише ме инспирише природа, јер сам и сама у души природњак с уметничким афинитетима, па већину накита карактерише управо мноштво детаља, боја, цветића и листића. Стрпљење ми, стога, не представља проблем, јер уживам у сваком том детаљу који направим и не гледам на то као на нешто оптерећујуће, већ опуштајуће – додаје наша суграђанка.
Сваки комад Александриног накита је уникатан, а љубав је оно што је саткано у та мала парчад глине. Па кад се све сабере и одузме за протекле четири године, наша саговорница каже да је захвална на свему кроз шта је прошла, те да је задовољна што је ту где се тренутно налази са својим умећем, хобијем и достигнућем.
Л. Радловачки