RUSKI MAJSTORI DONELI NOVI TREND U SRBIJU Škola nakita u kojoj svako može da postane dizajner

Budući da ju je pokrenulo nekoliko mladih Rusa, a među zainteresovanima ima čak i stranaca, radionice drže na tri jezika: srpskom, ruskom i engleskom. 

Pa i pre nego što smo pogledali kako izgleda ceo proces pravljenja jednog prstena, uverili smo se da su ovi mladi i talentovani ljudi, u celom ovom ludilu koje obuzima svet, uspeli da pomire makar Evropu, i to na kreativan način.

Tako danas u timu imaju nekoliko ljudi, među kojima su: osnivač Maksim Ljutin, glavni predavač Evgenije Makarenko, predavač i menadžer Alina Cedrinskaja, predavači Katarina Gađanski i Fjora Mor, 3D modelar Denis Žarkih i menadžer i prevodilac Anastasija Bulić.

– Kad smo došli u Novi Sad, prvo smo otvorili malu radionicu u centru za popravku nakita, a kasnije smo Evgenije i ja odlučili da otvorimo malu školu za dva-tri učenika, da bismo sad došli do toga da imamo veliki prostor i veliku školu – priča Alina koja se doselila u naš grad pre dve i po godine iz Moskve, gde je završila stručnu školu za izradu nakita. 

Do sada je kroz njihovu školu prošlo 500-600 ljudi, što na grupnim radionicama, individualnim ili onim za parove.

Ljubitelji nakita imaju priliku da prisustvuju i učestvuju u celokupnoj proceduri – od topljenja metala (srebro, zlato i titanijum), izlivanja, presovanja, oblikovanja, šmirglanja i poliranja...

– Svima je uvek najinteresantnije topljenje, ali osim pomenutog načina pravljenja prstenja, nudimo i radionice modelovanja u vosku, kao i 3D modeliranje – pojašnjava Anastasija, dodajući da su zasebne radionice na kojima se koristi (polu)drago kamenje i cirkoni, ili ako se nakit pravi od drveta.

Kursevi koji su u ponudi su: grupni po ceni od 10.000 dinara, individualni za 20.000 i oni namenjeni parovima (na kojima se, recimo, prave burme), a koji koštaju 25.000 dinara.

Škola nudi razne mogućnosti, od toga da polaznici dođu sa jasnom idejom šta žele ili da je uz pomoć predavača osmisle i najzad realizuju.

– Najviše volim da radim nešto novo, što nije već viđeno, ali i kad mi klijenti naruče nešto što već postoji, za mene je to kao zagonetka, arhitektura u malom formatu – kaže Denis, koji nam je pokazao kako izgleda proces crtanja vereničkog prstena po uzoru na već postojeći model.

Budući da ceo tim ima iskustva i sa Rusima i Srbima, kažu da su razlike u saradnji, načinu rada i očekivanjima uočljive. Alina tvrdi da su njeni sunarodnici perfekcionisti i da biraju teške ideje, dok su Srbi opušteniji i dolaze na kurseve radi zabave i novog iskustva. 

– Srbi su mnogo ljubazniji i imaju emotivniju reakciju po završetku posla, dok je s Rusima uvek žestok posao i emotivno naporan, barem meni – iskren je Denis, srećan što ima priliku profesionalno da se bavi ovim zanatom već skoro četvrt veka, i to u ekipi koju je slučajno upoznao.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.