ВИШЕ ОД ВОЋЊАКА Вишњик код Тополе постаје центар иновација за одрживу пољопривреду
Вишњик Мирослава Матића из села Јунковац код Тополе трансформисао се у огледно поље, на којем се реализује део активности везаних за Climate Smart Advisors (CSA).
Подсетимо, реч је о међународном пројекту покренутом са идејом да се убрза усвајање климатски паметне аграрне праксе у најширој аграрној производњи.
У том циљу фокус је на унапређењу улоге пољопривредних саветодавних служби, пре свега кроз јачање њихових стручних капацитета усмерених ка томе да дају фармерима правовремен и научно утемељен савет, али и да примене и поделе решења односно праксе које су се добро показале код других саветодаваца укључених у пројекат.
Climate Smart Advisors иначе окупља чак 73 партнера из 27 држава, а у нашој земљи га води новосадски Институт БиоСенс.
Део CSA је и спровођење кодизајнираног иновационог експеримента (CoODIE) на 15 ари Матићевог шумадијског засада облачинске вишње, а он ће подразумевати примену свих елемената интегралне заштите (покровни усеви, цветни и ловни појасеви, ловне и феромонске клопке) и елемената регенеративне праксе.
У току прошле седмице, упркос неповољним временским условима - кише која је непрестано лила – истраживачки тим CSA спровео је један од важних корака експеримента – заснивање покровних усева у вишњику.
– С обзиром на то да се ради о вишегодишњем засаду, примењене су две концепције. У реду смо усејали смешу црвене детелине и семена обичног црног лука. Суштина је у томе да детелина не конкурише превише воћу, а при томе је азотофиксатор; с друге стране, улога лука је да држи на одстојању глодаре, мишеве и волухарице, зато што луковичасте биљне врсте репалентно делују – објашњава нам Флориан Фаркаш, један од пионира регенеративне пољопривреде у нас и сарадник на пројекту Climate Smart Advisors.
Модел пријатељски према пчелама
По речима др Александра Ивезића, научног сарадника на Институту БиоСенс и једног од CSА тренера, међу важним циљевима усејавања покровних усева у воћњаку јесте смањивање ерозије, исушивања, а с друге стране побољшавање физичко-хемијских карактеристика земљишта. У смеши семена су и биљке-цветнице са дугим периодом цветања, које имају задатак да привлаче корисне инсекте, како пчеле – будући да је воћар Мирослав Матић истовремено и пчелар – тако оне који могу да дају допринос у заштити вишње кроз сузбијање штетних инсеката.
– Дакле, штеточине ће се сузбијати природним средствима, што њиховим природним непријатељима, што посебно дизајнираним „клопкама”, рецимо за трешњину муву, које су већ постављене у воћњаку – рекао нам је др Ивезић.
Воћњак је у реду већ био затрављен, али је сад повећана разноликост, тако што је посејана смеша састављена од више компоненти: етиопска пискавица, слачица, хељда, лан, овас, ледена ротквица...
– Један од принципа регенеративне пољопривреде је да се, с једне стране, трудимо да не узнемиравамо земљиште, а да с друге стране што више повећамо разноврсност биљног материјала. Код воћњака на доњим приземним спратовима то постижемо тако што уносимо много више компоненти него у класичним монокултурним засадима, где се углавном сеју неке травне смеше – објашњава.
Такође, додаје, у воћњаку је циљ да се број кошења сведе на минимум, а идеално би било два пута годишње, као и да се што више интегришу пчеле. Другим речима, да у засаду направе неку комбинацију воћњака и ливаде.
Концепт регенеративне пољопривреде, односно система пракси управљања пољопривредним земљиштем са примарним циљем да се то земљиште током времена учини продуктивнијим и биолошки разноврснијим, до сада је на нашим просторима углавном био везиван за ратарску производњу.
– У принципу, када се говори о регенеративној пољопривреди, и за законодавце, и за велике произвођаче, па и за екологе, наинтересантније су велике површине где се одвија интензивна пољопривредна производња. Јер, ту се могу највише осетити бенефити таквог модела пољопривреде – појашњава Фаркаш.
„Не бисмо ни радили да нема очекивања”
Вишњик Мирослава Матића подигнут је пре пет година и овог лета већ очекује озбиљнији род.
– Немам проблем с тим да у прозиводњи применим све оно што ми се чини да пије воду. А очекивања? Па не бисмо радили да их нема, јер ваља смањити хемију, ваља земљу мало оживети – објаснио нам је јунковачки воћар разлоге зашто је понудио да његов вишњик буде домаћин огледима који се спроводе под окриљем CoODIE.
С друге стране, каже, и у неким светким размерама постоје добра искуства примене тог приступа у ратарској производњи, односно прилично су разрађена нека правила, јасније је дефинисан оквир.
– Код вишегодишњих засада, међутим, то није толико присутно, иако је чињеница да је принципе регенеративне пољопривреде овде још једноставније применити, јер су многи елементи већ присутни, већ се примењују, сами их треба мало другачије моделовати – објашњава.
Поред елемената регенеративне пољопривреде, задатак иновационог експеримента је и примена интегралне заштите биља у воћарству. То заправо значи да се против штетних агенаса у пољопривреди врше третмани само онда када је то заиста неопходно.
– Раније смо посејали цветне појасеве, а инсталиран је и буркард апарат са задатком да установи када су у ваздуху присутне споре Blumeriella jaapii, гљивичног оболења које прави озбиљне проблеме у производњи вишње, како бисмо вишњик третирали само у случају њиховог присуства у воћњаку – објашњава за „Дневник” Јован Крндија из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Крагујевац.
Тиме се, каже, значајно смањује употреба заштитних препарата, а самим тим и њихов утицај на полинаторе, пре свега популацију дивљих и гајених пчела, али и генерално смањује се загађење животне средине.
– У овом огледу, иначе, ми избегавамо коришћење инсектицида, већ је идеја да се против штетних инсеката: трешњине муве и трешњине ваши, боримо билошким средствима а не органо-синтетичким препаратима, као што је то случај у конвенционалној производњи. Крајњи циљ је да добијемо производ који ће бити здравствено исправан и потпуно безбедан за потрошача, а у исто време да се сачува и заштити биодиверзитет.
Евентуално присуство спора Blumeriella jaapii прати се не само буркард апаратом, него и стационарним хватачима спора, а примењује се и традиционална метода контроле опалог лишћа.
– Метода прегледа лишћа, на коју су се пољопривредници до сада ослањали, прилично је захтевна и незахвална, па смо покушали да искористимо и моделе детекције присуства спора у ваздуху – наводи Крндија. – Желимо да упоредимо сва три начина како бисмо видели који је од њих оптималан за воћаре, а да се истовремено правовремено детектује присуство патогена у вегетацији.
Суштина је у томе да се воћарима сигнализира најбоље време за третман, дакле када почне ослобађање спора у ваздуху, додаје.
– Тиме бисмо избегли да се третирање воћњака одређује напамет, што најчешће значи или прерано, или прекасно, или онда кад третман опште није потребан – каже.
