VIŠE OD VOĆNJAKA Višnjik kod Topole postaje centar inovacija za održivu poljoprivredu
Višnjik Miroslava Matića iz sela Junkovac kod Topole transformisao se u ogledno polje, na kojem se realizuje deo aktivnosti vezanih za Climate Smart Advisors (CSA).
Podsetimo, reč je o međunarodnom projektu pokrenutom sa idejom da se ubrza usvajanje klimatski pametne agrarne prakse u najširoj agrarnoj proizvodnji.
U tom cilju fokus je na unapređenju uloge poljoprivrednih savetodavnih službi, pre svega kroz jačanje njihovih stručnih kapaciteta usmerenih ka tome da daju farmerima pravovremen i naučno utemeljen savet, ali i da primene i podele rešenja odnosno prakse koje su se dobro pokazale kod drugih savetodavaca uključenih u projekat.
Climate Smart Advisors inače okuplja čak 73 partnera iz 27 država, a u našoj zemlji ga vodi novosadski Institut BioSens.
Deo CSA je i sprovođenje kodizajniranog inovacionog eksperimenta (CoODIE) na 15 ari Matićevog šumadijskog zasada oblačinske višnje, a on će podrazumevati primenu svih elemenata integralne zaštite (pokrovni usevi, cvetni i lovni pojasevi, lovne i feromonske klopke) i elemenata regenerativne prakse.
U toku prošle sedmice, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima - kiše koja je neprestano lila – istraživački tim CSA sproveo je jedan od važnih koraka eksperimenta – zasnivanje pokrovnih useva u višnjiku.
– S obzirom na to da se radi o višegodišnjem zasadu, primenjene su dve koncepcije. U redu smo usejali smešu crvene deteline i semena običnog crnog luka. Suština je u tome da detelina ne konkuriše previše voću, a pri tome je azotofiksator; s druge strane, uloga luka je da drži na odstojanju glodare, miševe i voluharice, zato što lukovičaste biljne vrste repalentno deluju – objašnjava nam Florian Farkaš, jedan od pionira regenerativne poljoprivrede u nas i saradnik na projektu Climate Smart Advisors.
Model prijateljski prema pčelama
Po rečima dr Aleksandra Ivezića, naučnog saradnika na Institutu BioSens i jednog od CSA trenera, među važnim ciljevima usejavanja pokrovnih useva u voćnjaku jeste smanjivanje erozije, isušivanja, a s druge strane poboljšavanje fizičko-hemijskih karakteristika zemljišta. U smeši semena su i biljke-cvetnice sa dugim periodom cvetanja, koje imaju zadatak da privlače korisne insekte, kako pčele – budući da je voćar Miroslav Matić istovremeno i pčelar – tako one koji mogu da daju doprinos u zaštiti višnje kroz suzbijanje štetnih insekata.
– Dakle, štetočine će se suzbijati prirodnim sredstvima, što njihovim prirodnim neprijateljima, što posebno dizajniranim „klopkama”, recimo za trešnjinu muvu, koje su već postavljene u voćnjaku – rekao nam je dr Ivezić.
Voćnjak je u redu već bio zatravljen, ali je sad povećana raznolikost, tako što je posejana smeša sastavljena od više komponenti: etiopska piskavica, slačica, heljda, lan, ovas, ledena rotkvica...
– Jedan od principa regenerativne poljoprivrede je da se, s jedne strane, trudimo da ne uznemiravamo zemljište, a da s druge strane što više povećamo raznovrsnost biljnog materijala. Kod voćnjaka na donjim prizemnim spratovima to postižemo tako što unosimo mnogo više komponenti nego u klasičnim monokulturnim zasadima, gde se uglavnom seju neke travne smeše – objašnjava.
Takođe, dodaje, u voćnjaku je cilj da se broj košenja svede na minimum, a idealno bi bilo dva puta godišnje, kao i da se što više integrišu pčele. Drugim rečima, da u zasadu naprave neku kombinaciju voćnjaka i livade.
Koncept regenerativne poljoprivrede, odnosno sistema praksi upravljanja poljoprivrednim zemljištem sa primarnim ciljem da se to zemljište tokom vremena učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim, do sada je na našim prostorima uglavnom bio vezivan za ratarsku proizvodnju.
– U principu, kada se govori o regenerativnoj poljoprivredi, i za zakonodavce, i za velike proizvođače, pa i za ekologe, nainteresantnije su velike površine gde se odvija intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Jer, tu se mogu najviše osetiti benefiti takvog modela poljoprivrede – pojašnjava Farkaš.
„Ne bismo ni radili da nema očekivanja”
Višnjik Miroslava Matića podignut je pre pet godina i ovog leta već očekuje ozbiljniji rod.
– Nemam problem s tim da u prozivodnji primenim sve ono što mi se čini da pije vodu. A očekivanja? Pa ne bismo radili da ih nema, jer valja smanjiti hemiju, valja zemlju malo oživeti – objasnio nam je junkovački voćar razloge zašto je ponudio da njegov višnjik bude domaćin ogledima koji se sprovode pod okriljem CoODIE.
S druge strane, kaže, i u nekim svetkim razmerama postoje dobra iskustva primene tog pristupa u ratarskoj proizvodnji, odnosno prilično su razrađena neka pravila, jasnije je definisan okvir.
– Kod višegodišnjih zasada, međutim, to nije toliko prisutno, iako je činjenica da je principe regenerativne poljoprivrede ovde još jednostavnije primeniti, jer su mnogi elementi već prisutni, već se primenjuju, sami ih treba malo drugačije modelovati – objašnjava.
Pored elemenata regenerativne poljoprivrede, zadatak inovacionog eksperimenta je i primena integralne zaštite bilja u voćarstvu. To zapravo znači da se protiv štetnih agenasa u poljoprivredi vrše tretmani samo onda kada je to zaista neophodno.
– Ranije smo posejali cvetne pojaseve, a instaliran je i burkard aparat sa zadatkom da ustanovi kada su u vazduhu prisutne spore Blumeriella jaapii, gljivičnog obolenja koje pravi ozbiljne probleme u proizvodnji višnje, kako bismo višnjik tretirali samo u slučaju njihovog prisustva u voćnjaku – objašnjava za „Dnevnik” Jovan Krndija iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac.
Time se, kaže, značajno smanjuje upotreba zaštitnih preparata, a samim tim i njihov uticaj na polinatore, pre svega populaciju divljih i gajenih pčela, ali i generalno smanjuje se zagađenje životne sredine.
– U ovom ogledu, inače, mi izbegavamo korišćenje insekticida, već je ideja da se protiv štetnih insekata: trešnjine muve i trešnjine vaši, borimo biloškim sredstvima a ne organo-sintetičkim preparatima, kao što je to slučaj u konvencionalnoj proizvodnji. Krajnji cilj je da dobijemo proizvod koji će biti zdravstveno ispravan i potpuno bezbedan za potrošača, a u isto vreme da se sačuva i zaštiti biodiverzitet.
Eventualno prisustvo spora Blumeriella jaapii prati se ne samo burkard aparatom, nego i stacionarnim hvatačima spora, a primenjuje se i tradicionalna metoda kontrole opalog lišća.
– Metoda pregleda lišća, na koju su se poljoprivrednici do sada oslanjali, prilično je zahtevna i nezahvalna, pa smo pokušali da iskoristimo i modele detekcije prisustva spora u vazduhu – navodi Krndija. – Želimo da uporedimo sva tri načina kako bismo videli koji je od njih optimalan za voćare, a da se istovremeno pravovremeno detektuje prisustvo patogena u vegetaciji.
Suština je u tome da se voćarima signalizira najbolje vreme za tretman, dakle kada počne oslobađanje spora u vazduhu, dodaje.
– Time bismo izbegli da se tretiranje voćnjaka određuje napamet, što najčešće znači ili prerano, ili prekasno, ili onda kad tretman opšte nije potreban – kaže.
