СВЕ ШТО СТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ЗНАТЕ О РЕГЕНЕРАТИВНОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ У ВОДИЧУ ФЛОРИАНА ФАРКАША Свако газдинство мора пронаћи свој пут

Флориан Фаркаш је и сам произвођач и један од пионира регенеративне пољопривреде код нас, те сарадник на БиоСенсовом европском пројекту Climate Smart Advisors, који у фокусу има управо унапређење квалитета пољопривредног земљишта. 

„Регенеративна пољопривреда је скуп пољопривредних пракси који на прво место ставља здравље земљишта и његову регенерацију. То практично значи да се парцела током производног процеса не само експлоатише, него да се истовремено и унапређује, а циљ је, између осталог, превладавање све озбиљнијег проблема губитка хумуса и органске материје у земљишту”, рекао је Фаркаш за „Дневник“ када је недавно у бајмочком атару у Савез приредио Дана поља, где је у фокусу била демонстрација разнородне механизације која се користи у регенеративној и конзервацијској обради земљишта.

У уводном пак слову „Водича”, Фаркаш истиче да је циљ регенеративне пољопривреде да се земљиште током времена учини продуктивнијим и биолошки разноврснијим. „То се постиже применом постојећих познатих и разрађених агротехничких мера, као и применом еколошких стратегија. Интеграцијом агротехничких мера и еколошких стратегија у систем производње, и уз значајну активност природних процеса, омогућава се економски исплатива пољопривредна производња. Истовремено, газдинство и локална заједница повећавају одрживост и отпорност на климатске и тржишне промене. Посредно, регенеративна пољопривреда, захваљујући повећању органске материје земљишта, утиче и на складиштење (секвестрацију) атмосферског угљеника у земљишту. На овај начин се смањује количина угљеника у атмосфери, који је један од гасова који узрокују ефекат стаклене баште и као такав утиче негативно на климатске промене”, наводи Фаркаш. 

Регенеративна пољопривреда се, истиче аутор приручника,  може успешно примењивати у свим климатским условима и на свим типовима земљишта. Међутим, Фаркаш истовремено упозорава и да не постоји универзални приступ већ сваки пољопривредни регион, односно газдинство,  мора пронаћи сопствени пут. Али да би регенеративни приступ био успешно примењен дефинисани су основни принципи, правила и процеси који заједно чине оквир регенеративне пољопривреде. Овај оквир омогућава управљање пољопривредним земљиштем са циљем максималног очувања, унапређења и искоришћења природних ресурса.

Када је реч о поменутим принципима, Фаркаш у први план ставља препознавање и дефинисање циљева и могућности газдинства. Суштина је, наиме, у (реалним) очекивањима од примене регенеративне пољопривреде, али и материјалних могућности за примену овог модела. Додатно овај принцип подразумева познавање микроклиматских могућности и ограничења газдинства, али и подршку заједнице , те познавање тржишних услова, а пре свега захтева купаца.  Други принцип, не ремети земљиште, у фокус ставља чињеницу да сва ко механичко или хемијско узнемиравање земљишта уништава његову структуру и живи свет, успоравајући или заустављајући регенеративне процесе. Важан принцип је и стварањем покривача од живог и мртвог биљног материјала, чиме се земљиште штити од ерозије, прегревања и других негативних утицаја средине. Истовремено, на тај начин се смањују губици владе, те стварају повољнији услови за развој и побољшање биолошке актив- ности земљишта. 

У „Кратком водичу за ратарство” инсистира се и на повећању разноликости парцеле, чиме се смањује потреба за уношењем вештачких инпута (ђубрива и пестицида) у систем а истовремено повећава његова отпорност на негативне утицај. Такође, продужава се и период активности живог света у земљишту (рад “биљне угљеничне пумпе”) што временом, истиче Фаркаш, доводи до повећања садржаја органске материје у земљишту. На овај принцип наслања се и следећи, коју у фокусу има покровне и здружене усеве, који омогућавају да активан (жив) корен перманентно обезбеђује хранива за микроорганизме земљишта, одржавајући активност “биљне угљеничне пумпе” током већег дела године, а не само у периоду када се гаји главни усев. 

„Водич”, наравно, нуди још низ препорука и савета уз сијасет примера, почев од тога који су све изазови пред газдинствима намереним да пређу на регенеративну пољопривреду, па до смерница када су у питању плодоред, покровни усеви, здружени усеви, избор сорти, сузбијање корова, интегрална заштита биља... „Један од кључних корака у регенеративној пољопривреди је да нема тзв. претходне обраде земљишта. Дакле, у њиву се улази само због сетве – нема дубоког орања, тањирања... Такође, у саму сетву укључујемо што више биљака. У класичној, конвенционалној производњи на њиви имамо једну, највише две биљне врсте; у регенеративној, кад год можемо, убацујемо и неке покровне усеве, па тако на једној парцели можемо имати и смешу три компоненте, па кад скинете, један усев, већ ниче нешто друго”, рекао нам је Фаркаш, уз напомену да ако се не престане са узурпирањем земљишта по дубини, парцела можда никада неће постићи стање самоодрживости и тиме циљеви регенеративне пољопривреде  никада неће бити у потпуности остварени.

Мирослав Стајић