ВИСОКЕ ЦЕНЕ ЗА КУПЦЕ, ПРОФИТ ЗА ТРГОВЦЕ: Како су марже у Србији достигле рекордне висине; ОД КРАВЕ ДО ПРОДАВНИЦЕ ЦЕНА МЛЕКА СЕ ДУПЛИРА

Уз то, Комисија је закључила да су цене многих производа у четири продајна ланца биле идентичне, иако су услови набавке били различити. 

По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, већ неко време извесно је да с ценама, пре свега животних намирница, на домаћем тржишту има злоупотреба. 

- Дуже од годину дана говоримо да су и цене и трговачке марже у многим радњама на домаћем тржишту веома проблематичне и да много тога није у реду и указујемо да ни цене, а ни марже нису адекватне стварној ситуацији већ да је реч о договору произвођача и трговаца - каже Драгић. - Могло би се рећи да већина трговинских ланаца има затворен круг - од увоза, производње до дистрибуције. Тако се дешава да је просечна произвођачка цена, рецимо, килограма грашка између 40 и 50 динара, а продајна премашује и износ од 200 динара. Слично је и с млеком, чија је најповољнија продајна цена по литру око 150 динара, што је и дупло више од откупне цене исте количине сиоровог млека. То је довољан показатељ колико су високе трговачке марже, а посебно зато што се дешава и у ситуацији када су и произвођач неког производа и трговац/трговински ланац иста компанија или на неки начин повезано лице. 

Четири трговинска ланца више од 50 одсто малопродаје

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против четири велика трговинска ланца, која имају више од 50 одсто малопродаје у Србији – „Делез”, „Меркатор С”, ДИС и „Универекспорт”, а због сумње да су договарали цене. У одлуци о покретању поступка Комисија је закључила да су цене расле знатно брже у односу на инфлацију, да су бруто марже у просеку порасле за дупло у односу на 2016, а да је збирна добит тих трговинских ланаца скочила за пет пута. 

Анализирана је висина бруто марже (разлика између прихода од продаје робе и набавне вредности) у периоду 2016 – 2023. и констатован је раст јер је пре седам година маржа износила 35 милијарди динара, а прошле - 87,4 милијарде, односно два и по пута више. Уз то, указује се да је збирна добит четири трговинска ланца 2016. године износила 3,7 милијарди динара, а прошле - 18,6 милијарди, што значи да су ти трговински ланци прошле године заједно имали чист профит од око 160 милиона евра, односно пет пута више него седам године раније.

Он указује и да би требало очекивати да ће се ситуација на тржишту везано за овај проблем сагледати са свих страна, посебно јер је и из државног врха одлучено да се то уради. 

- Очекујемо да ће они за које се утврди да су нарушили конкуренцију бити санкционисани у складу с оним што је прописано Законом о заштити конкуренцији - 10 одсто од укупног годишњег промета. Наравно, на тужилаштву и на Комисији за заштиту конкуренције је да утврде да ли је било неправилности - каже Драгић. 

По његовим речима, највећу штету трпе купци/потрошачи, који су принуђени да купују по ценама које важе на тржишту и које су више него на тржиштима далеко резвијенијих земаља. 

- Велики број производа у различитим трговинским ланцима исто кошта, па саветујемо купцима да колико је год могуће детаљно провере цене у радњама и купују само оно што треба - каже Драгић. 

Д. Млађеновић

Фото: pixabay.com